Zelena euglena je rod jednoćelijskih protista, klase Euglenoidea. Poznatije kao bičari (zbog flagelastog izraštaja), ovaj rod prvenstveno naseljava male stajaće vode, kao što tu bare i lokve. Vodi u kojoj se nađu u velikom broju daju zelenu boju. Zelena euglena ima izduženo telo. Na prednjem delu tela se nalazi bič. Bič se talasasto izvija, nalik propeleru, i pokreće euglenu.

Zelena euglena
Naučna klasifikacija
Carstvo: Excavata
Koljeno: Euglenozoa
Razred: Euglenida
Red: Euglenea/Euglenales
Porodica: Euglenaceae
Rod: Euglena

Osobine

uredi

Zelena euglena se hrani na 2 načina:

  • autotrofno, u prisustvu sunčeve svetlosti ona vrši fotosintezu i sebi stvara hranu;
  • heterotrofno, kada se nalazi u mraku, ona koristi organske materije (npr. koje nastaju razlaganjem lišća), a zatim ih unosi u svoje telo.

Euglena ima jednu posebnu organelu koja se naziva "očna pega" (ili očna mrlja), koja se nalazi u blizini korena flagele i predstavlja čulni organ euglene, koji joj pomaže da prepozna postojanje ili odsustvo svetlosti.

Kada se euglena na duži period nađe u tami, hlorofil u njoj iščezava i euglena postaje bezbojna. Hrana se vari u hranljivim vakuolama, organelama u telu euglene.

Diše celom površinom tela. Zelena euglena razmnožava se bespolno uzduženom deobom. Ostatke metaboličkih procesa izlučuje preko kontraktilnih vakuola.

U nepovoljnim uslovima (niska temperatura, suša), dolazi u razvojni stupanj koji se naziva cista, formirajući zaštitnu opnu.

Spoljašnje veze

uredi