Bičari su najveća citološki definicsana grupa protista. Prema sistematici bičari su svrstavani u jednoćelijske životinje koje pripadaju tipu praživotinja ili protozoa (Protozoa), a pojedini fotoautotrofni oblici su nazvani algama.[1]

Zelena alga (Chlamydomonas) - vrsta bičara

Imaju prilično postojan oblik tela. Poseduju dugačak izraštaj (bič, flagelum) koji im služi za kretanje. Takođe imaju ćelijska usta (citostom), ali nemaju mesto određeno za izbacivanje nesvarenih materija. Ova grupa protista je veoma široko rasprostranjena, naseljavaju slane i slatke vode. Mogu da žive samostalno i u kolonijama. U ovoj grupi se nalaze i paraziti ljudi, životinja i biljaka, ali ima i onih koji su korisni za domaćine (npr. bičari koji žive u crevima termita i omogućavaju im varenje celuloze). Paraziti iz ove grupe protista imaju složen životni ciklus u kome najčešće menjaju dva domaćina. Među najpoznatije parazite iz ove grupe ubrajaju se tripanozome koje izazivaju spavaću bolest kod čoveka. Takođe poznati paraziti iz ove grupe su: trihomonas koji parazitira u crevima i polnim odvodima čoveka, i leišmanija koji izaziva rane na koži i unutrašnje krvarenje.

Reference

uredi
  1. Cavalier-Smith T. (1995). „Zooflagellate phylogeny and classification”. Tsitologiia 37 (11): 1010–29. PMID 8868448. 

Vanjske veze

uredi
 
Wikivrste ima informacije vezane uz:
 
Wikivrste ima informacije vezane uz:
  • MeSH Flagellata
  • The Flagellates. Unity, diversity and evolution. Ed.: Barry S. C. Leadbeater and J. C. Green Taylor and Francis, London 2000.

Povezano

uredi