Wikipedija

Zakon o zabrani diskriminacije (Srbija)


Zakon o zabrani diskriminacije je zakonski akt koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 26. marta 2009.[1] na predlog Vlade Republike Srbije. Predlog zakona vladi je uputilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku na čijem je čelu tada bio Rasim Ljajić.

Zakon o zabrani diskriminacije
{{{komentar}}}
Zakon o zabrani diskriminacije
Datum donošenja 26. mart 2009.
Datum stupanja na snagu 7. april 2009.
Zakonodavni organ Narodna skupština Republike Srbije
Predlagač Vlada Republike Srbije
Teritorija važenja Republika Srbija
Službeni glasnik Službeni glasnik Republike Srbije br. 22/09
Tekst zakona

Zakonom se uređuje „opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije“.[2] Zakonom se takođe uspostavlja nezavisni državni organ, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji, između ostalog, ima ovlašćenja da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima.[2]

Predlog zakona je, pre nego što je poslan u skupštinsku proceduru, pripreman 4 godine,[3] te je dobio podršku u Vladi,[4][5] ministarstvima i skupštinskim odborima,[3] međutim, 16 sati pre zakazane rasprave u Narodnoj skupštini,[6] Vlada je povukla predlog iz skupštinske procedure.[3][6][7][8] Predlog zakona povučen je nakon telefonske sjednice Vlade o kojoj nije bio obavešten Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.[9][10]

Kako je kasnije objašnjeno, predlog zakona je povučen na zahtev Srpske Pravoslavne Crkve,[6][8][9][10][11][12][13] koji su podržale ostale „tradicionalne“ verske zajednice u Srbiji.[6][10][11][13][14][15]

Srpska Pravoslavna Crkva i druge verske zajednice su imale primjedbe na članove 18. i 21. zakona, te su tražile da ti članovi budu uklonjeni iz predloga zakona.[15][16] Član 18. predloga regulisao je slobodu ispoljavanja vere ili uverenja,[17] dok je član 21. zabranjivao diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.[17] Nakon višednevnih „konsultacija“, predlog zakona je vraćen u skupštinsku proceduru. Promene su pretrpela četiri člana prvobitnog predloga, i to članovi 3, 18, 21, i 56.[18] Najsporniji članovi 18. i 21. su, umesto brisanja, izmenjeni i dopunjeni.[18] U članu 18. dopisan je treći stav,[2][16][18] dok je iz člana 21. izbačen dio koji se odnosi na diskriminaciju u pogledu rodnog identiteta,[16][18] dok je ostao dio kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije.[2][16][18]

Ovakav zakon je ponovo upućen u skupštinsku proceduru, te je usvojen 26. marta 2009.[1] Zakon je objavljen u Službenom glasniku 30. marta,[19] a stupio je na snagu 8 dana nakon toga, osim članova 21 do 40, koji su stupili na snagu 1. januara 2010.[2]

Povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure 16 sati pre zakazane rasprave izazvalo je oštre reakcije pojedinih političkih partija,[3] državnih službenika,[3][6][20] i nevladinog sektora[3][6][18][20][21] kao i međunarodnih organizacija i institucija. Ministar Rasim Ljajić se zapitao „da li će ubuduće za svaki zakon koji se donosi morati da zatraži mišljenje različitih crkava“.[14]

Priprema zakona

uredi

Promene u predlogu zakona

uredi

Sredinom marta, Vlada je utvrdila novi predlog zakona i prosledila ga skupštini na usvajanje po hitnom postupku.[21][22] Iz Vlade je saopšteno da su usvojene same neke od primjedbi Srpske Pravoslavne Crkve i „tradicionalnih“ verskih zajednica, a ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da su odbačene primedbe verskih zajednica koje bi promenile suštinu i karakter zakona.[21][22] Sa ovim predlogom nije se saglasio ministar vera Bogoljub Šijaković, koji nije ni prisustvovao sednici vlade na kojoj je predlog usvojen.[22] U odnosu na prvobitni predlog, promenjena su četiri člana, a izbačen je dio koji se odnosi na zabranu diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.[22]

Član 3

uredi

U odnosu na prvobitni predlog, član 3 je dopunjen u trećem stavu.

Tekst člana 3 pre promene:[17]

Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.

Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.

Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih.

Tekst člana 3 nakon promene:[2]

Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.

Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.

Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčena Ustavom i međunarodnim ugovorima.

Član 18

uredi

U odnosu na prvobitni predlog, član 18 je takođe izmenjen i dopunjen.

Tekst člana 18 pre promene:[17]

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog

ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da

privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.

Tekst člana 18 nakon promene:[2]

Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica.

Član 21

uredi

U odnosu na prvobitni predlog, iz člana 21 je izbačen dio koji se odnosi na zabranu diskriminacije na osnovu rodnog identiteta. Srpska pravoslavna crkva i druge „tradicionalne“ verske zajednice koje su je podržale, tražile su i uklanjanje odredaba o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, ali su ove odredbe ipak ostale u zakonu.

Tekst člana 21 pre promene:[17]

Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može

biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.

Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i

2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.

Tekst člana 21 nakon promene:[2]

Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Član 56

uredi

Odražavajući promene koje su načinjene u članu 21, promenjen je i član 56 zakona.

Tekst člana 56 pre promene:[17]

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj

pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihovog rodnog identiteta i seksualne orijentacije u skladu sa ovim zakonom (član 21. st. 1. i 2).

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i

fizičko lice.

Tekst člana 56 nakon promene:[2]

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21). Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.

Usvajanje zakona

uredi

Zbog činjenice da nisu prihvaćene sve primedbe Srpske Pravoslavne Crkve i „tradicionalnih“ verskih zajednica kod formulisanja novog predloga zakona, odnosno što nije izbačen član 18 koji reguliše verske slobode, i član 21 koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije,[15][16], iako je iz ovog člana izbačen rodni identitet, njegovo usvajanje u Narodnoj skupštini je bilo neizvesno.[12] Opozicija je najavila podnošenje velikog broja amandmana na zakon koji se podudaraju sa onim što je traženo od strane SPC i „tradicionalnih“ verskih zajednica.[23] Podršku zakonu najavili su poslanici vladajuće koalicije,[24] osim Jedinstvene Srbije,[24] kao i poslanici opozicione Liberalno-demokratske partije,[23][24] dok je opozicija najavila da će ukoliko ne budu usvojeni njihovi amandmani, glasati protiv zakona.[23][24]

Poslanici nekoliko opozicionih partija najavili su podnošenje i do nekoliko stotina amandmana na tekst predloga zakona.[25], a ukupno je podnešeno oko 500 amandmana.[25] Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Nenad Konstantinović je u podnošenju velikog broja amandmana video nameru da se opstruiše rad parlamenta.[25]

„S obzirom na to da je na zakon od 63 člana podneto 500 amandmana, očigledna je namera da se ponovo opstruiše rad parlamenta. Ima, na primer, slučajeva da je nekoliko poslanika iz iste poslaničke grupe podnelo potpuno različite amandmane na isti član zakona, što jasno govori o namerama podnosilaca”

– Nenad Konstantinović, Predsednik Administrativnog odbora Narodne Skupštine

Nakon dvodnevne rasprave, tokom koje je obrazloženo preko 400 amandmana, zakon je usvojen 26. marta 2009. Za zakon su, kako je i najavljeno, glasali svi poslanici vladajuće koalicije osim poslanika Jedinstvene Srbije i jednog poslanika Partije ujedinjenih penzionera Srbije, a zakon je podržala i Liberalno-demokratska partija. S druge strane, protiv su bili Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, dok poslanici Srpske napredne stranke nisu učestvovali u glasanju.[26]

Zakonske odredbe

uredi

Zakon je podeljen na devet poglavlja i ima ukupno 63 člana:[2]

  • I Osnovne odredbe (članovi 1-3);
  • II Opšta zabrana i oblici diskriminacije (članovi 4-14);
  • III Posebni slučajevi diskriminacije (članovi 15-27);
  • IV Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (članovi 28-34);
  • V Postupanje pred poverenikom (članovi 35-40);
  • VI Sudska zaštita (članovi 41-46);
  • VII Nadzor (članovi 47-49);
  • VIII Kaznene odredbe (članovi 50-60);
  • IX Prelazne i završne odredbe (članovi 61-63).

Zakon eksplicitno određuje pojam diskriminacije ili diskriminatorskog postupanja već u drugom članu.[2] Ovi pojmovi, kako je definisano u zakonu, imaju sledeće značenje:[2]

Izrazi „diskriminacija” i „diskriminatorsko postupanje” označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

uredi

Zakonom se uspostavlja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,[2] koji ima ovlašćenja da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima. Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika, a na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja.[2]

Mandat na koji se bira Poverenik je pet godina, a isto lice može biti birano za poverenika najviše dva puta.[2] Odredbe o Povereniku stupile su na snagu nešto kasnije nego ostale odredbe zakona, 1. januara 2010.[2]

Za prvog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Narodna skupština izabrala je 5. maja 2010. Nevenu Petrušić, dekana Pravnog fakulteta u Nišu.[27]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 „Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije”. Politika. 26. 03. 2009.. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 Zakon o zabrani diskriminacije (Sl. Glasnik R. Srbije 22/09 od 30.3.2009)
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Vlada povukla Predlog zakona protiv diskriminacije”. Politika. 5. 03. 2009.. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  4. ↑ „Usvojen Predlog zakona protiv diskriminacije”. Danas. 19. 02. 2009.. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  5. ↑ „Zakonom protiv diskriminacije”. B92. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 „SPC i verske zajednice protiv Ustava Srbije”. Danas. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-09. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  7. ↑ R.D.. „Vlada povukla zakon zbog SPC”. Danas. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-06. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  8. ↑ 8,0 8,1 „Povučen antidiskriminacioni zakon”. B92. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  9. ↑ 9,0 9,1 „Crkva protiv zakona o diskriminaciji”. Blic. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 „Crkve neće zakon koji je „otputovao” u Brisel”. Politika. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  11. ↑ 11,0 11,1 „Crkva čisti zakon”. Večernje Novosti. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  12. ↑ 12,0 12,1 „Ima li većine za Zakon protiv diskriminacije?”. Danas. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  13. ↑ 13,0 13,1 „Crkve i verske zajednice danas šalju amandmane vladi”. Politika. 10. 03. 2009.. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  14. ↑ 14,0 14,1 „Vlada za "usklađivanje predloga"”. B92. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 „Sporni članovi 18 i 21 ostaju u predlogu zakona”. Blic. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 „Crkva izmenila zakon”. Večernje Novosti. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  17. ↑ 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 „Predlog zakona o zabrani diskriminacije”. Pristupljeno 9. maja 2011. [mrtav link] (sh)
  18. ↑ 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 18,5 „LJAJIĆ: Hitno vraćanje u skupštinsku proceduru”. Danas. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  19. ↑ Službeni glasnik Republike Srbije br. 22/09 (od 30.3.2009)
  20. ↑ 20,0 20,1 „Karadžić: O zakonu sledeće sedmice”. B92. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 „NVO: Zaustaviti klerikalizaciju društva, usvojiti zakon”. Blic. Pristupljeno 9. maja 2011.  (sh)
  22. ↑ 22,0 22,1 22,2 22,3 „Vlada usvojila zakon, verske zajednice protiv”. Politika. 14. 03. 2009.. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)
  23. ↑ 23,0 23,1 23,2 [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:234550-Opozicija-brani---stavove-Crkve „Opozicija brani stavove Crkve”]. Večernje Novosti. Pristupljeno 11. maja 2011.  (sh)
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 24,3 „Čeda za zakon o zabrani diskriminacije, Palma protiv”. Blic. Pristupljeno 11. maja 2011.  (sh)
  25. ↑ 25,0 25,1 25,2 „Dva puta više amandmana nego vremena za raspravu”. Politika. Pristupljeno 11. maja 2011.  (sh)
  26. ↑ „Usvojen Zakon o zabrani diskriminacije”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 11. maja 2011.  (sh)
  27. ↑ „Skupština izabrala poverenika za zaštitu ravnopravnosti”. Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 10. maja 2011.  (sh)

Povezano

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zakon_o_zabrani_diskriminacije_(Srbija)&oldid=42184598