Wikipedija

Transparentnost Srbija

Transparentnost Srbija (TS) je organizacija civilnog društva posvećena borbi protiv korupcije u Srbiji. Pripada mreži nacionalnih ogranaka organizacije Transparency International i akreditovani je zastupnik te organizacije u Srbiji.

Istorija uredi

 
Bivši predsednik TS Vladimir Goati i programski direktor Nemanja Nenadić

TS je počela rad u okviru Evropskog pokreta, a prvi predsednik bio je dr Predrag Jovanović. On 2002. godine odlazi na mesto direktora Uprave za javne nabavke, Transparentnost Srbija dobija status „nacionalnog ogranka u formiranju” Transparency International, a za predsednika je izabran prof. dr Vladimir Goati. U naredne četiri godine, Transparentnost Srbija je radila u oblastima kao što su zalaganje za usvajanje i podizanje kvaliteta antikorupcijskih zakona (promotivne kampanje, predlozi amandmana, uporedne analize i pravne analize propisa), upoznavanje javnosti sa njihovim sadržajem (istraživanja javnog mnenja, analize propisa, izjave za medije), ali i ukazivanje na probleme u primeni propisa. Prioriteti rada u tom periodu bili su usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (2004), puna primena Zakona o finansiranju političkih stranaka (2003) i Zakona o javnim nabavkama (2002), kao i donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2005) i pratećeg akcionog plana (2006).

Od 2006. u okviru TS funkcioniše Antikorupcijsko savetovalište koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, a TS širi delovanje i na pitanja kao što su odgovornost u pravosuđu, etički standardi u lokalnoj samoupravi, uređenje javne uprave, javno-privatna partnerstva, kontrola državne pomoći.

Od oktobra 2005. godine TS je u potpunosti priznata kao ravnopravni član međunarodne organizacije Transparency International. To podrazumeva koordinaciju u sprovođenju globalne strategije TI, zalaganje za zajedničke ciljeve sa drugim članicama i Sekretarijatom (čije je sedište u Berlinu, Nemačka) kao i razmenu iskustava o delotvornoj borbi protiv korupcije. S druge strane, TS je, registrovana kao domaće udruženje građana, i u potpunosti je samostalna u određivanju oblasti i problema kojima će se baviti i načinima njihovog rešavanja[1].

U septembru 2015, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Transparentnost Srbija je dobila godišnju nagradu za za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama[2].

Saradnja uredi

TS je 2004. godine bila jedan od osnivača Koalicije za slobodan pristup informacijama [3], grupe nevladinih organizacija koja se zalagala za usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, promovisala Zakon i njegovu primenu[4]. Transparentnost Srbija je partner Koalicije za nadzor javnih finansija, grupe nevladinih organizacija okupljene od 2005. godine u cilju podizanja nivoa transparentnosti javnih finansija, fiskalne odgovornosti i učešća građana u kreiranju i nadgledanju javnih politika [5].

Kada su 2007. godine kancelarija UNDP u Srbiji i Narodna banka Srbije promovisali "Globalni dogovor" - inicijativu Ujedinjenih nacija za unapređnje društveno odgovornog poslovanja, TS je bila među 100 kompanija, akademskih institucija i nevladinih organizacija, koje su se pridružile inicijativi[6]. TS je od 2013. godine i deo Koalicije prEUgovor, grupe nevladinih organizacija koje prate evropske integracije Srbije u oblasti koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 [7].

Ciljevi i prioriteti uredi

Najvažniji cilj delovanja organizacije Transparentnost Srbija je povećanje transparentnosti rada državnih organa. Veća transparentnost je mehanizam za sprečavanje zloupotrebe javnih ovlašćenja u privatne svrhe.

Programski prioriteti TS su:

  • Povećanje odgovornosti organizacija civilnog društva;
  • Unapređenje efikasnosti i čestitosti institucija i mehanizama koji štite društvo od korupcije (policija, pravosuđe, specijalizovana tela itd), radi što uspešnijeg otkrivanja, obelodanjivanja i kažnjavanja korupcije;
  • Poboljšanje rada javnog sektora kako bi se osigurala vladavina prava i efikasno korišćenje novca poreskih obveznika;
  • Širenje fronta za borbu protiv korupcije kroz tretiranje ovog problema zajedno sa drugim životno važnim pitanjima (npr. zaštita životne sredine, zaštita prava potrošača);
  • Izgradnja mehanizama za merenje prisustva korupcije u pojedinim društvenim sferama i percepcije korupcije među pojedinim kategorijama ljudi radi provere uspešnosti antikorupcijskih mera i osmišljavanja daljeg delovanja;
  • Praćenje efekata primene antikorupcijskih propisa i implementacije strateških akata za borbu protiv korupcije

Organizacija uredi

Transparentnost Srbija organizovana je kao udruženje, u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima. TS ima Skupštinu članova, koja donosi najvažnije akte, Upravni odbor, koji sprovodi planirane aktivnosti, Nadzorni odbor, koji ima kontrolnu funkciju.

Funkcioneri udruženja su predsednik, programski direktor, finansijski direktor i izvršni direktor. Pored ovih organa u ostvarivanju ciljeva učestvuju i menadžeri pojedinih projekata, asistenti na pojedinim projektima i stalni i povremeni saradnici.

Aktivnosti uredi

U fokusu interesovanja TS su javne nabavke, finansiranje političkih subjekata, sukob interesa, pristup informacijama od javnog značaja. Transparentnost Srbija se finansira na osnovu projekata, od donacija, a najveći donatori su međunarodne organizacije i fondovi, strane vlade.

Jedna od inicijativa TS u oblasti finansiranja političkih stranaka rezultirala je povraćajem 750.000 evra u budžet Srbije. TS je, naime, 2007. utvrdila [8] da je prethodne godine pogrešno obračunato koliko novca političke partije treba da dobiju iz budžeta i inicirala kod Ministarstva finansija da se greška ispravi. Partije su novac počele da vraćaju godinu dana kasnije, na rate, kroz umanjenje iznosa koje su dobijale iz budžeta[9].

U 2011. i 2015. godini TS je objavila studije Sistema društvenog integriteta[10]- sveobuhvatne procene kako najvažniji segmenti društva i države (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, pravosuđe, političke stranke, civilno društvo, izvršna vlast, tužilaštvo, policija, zakonodavna vlast, mediji, poslovni sektor, javni sektor, Republička izborna komisija, preduzeća u državnom vlasništvu) mogu da doprinesu sprečavanju korupcije i koliko su imuni na korupciju[11].

 
Indeks percepcije korupcije CPI

TS redovno predstavlja Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International. Prema rangiranju za 2019. godinu, Srbija je imala indeks 39 (na skali od 0 do 100, gde 100 znači da nema korupcije), i zauzimala 91. mesto među 180 zemalja i teritorija [12]. Transparentnost Srbija redovno predstavlja i Globalni barometar korupcije, koji za razliku od CPI (meri utisak poslovnog sveta o raširenosti korupcije) meri direktna iskustva građana o korupciji. Na predstavljanju poslednjeg Barometra, za 2016. godinu, TS je iznela procenu da se u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja. [13].

Transparentnost Srbijaje 2015, 2017, 2019 i 2020. godine sprovela ocenjivanje i rangiranje svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji po transparentnosti- LTI. Prema podacima za 2020. godinu najtransparentnija opština u Srbiji bio je Bečej, a na dnu liste su bile Bela Crkva i Jagodina[14].

Antikorupcijsko savetovalište, koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, godišnje ima oko 2200 poziva, a najviše se odnosi na korupciju u pravosuđu i zdravstvu[15].

Reference uredi

  1. ↑ http://pretraga.apr.gov.rs/AssociationWebSearch/AssociationBusinessData.aspx?Beid=4606038&rnd=E63132808DFE07938385F581D16965B08FF4EBA9[mrtav link]
  2. ↑ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2052622/obelezen-medjunarodni-dan-prava-javnosti-da-zna.html
  3. ↑ „Koalicija za slobodu pristupa informacijama”. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-09. Pristupljeno 2016-10-09. 
  4. ↑ http://www.mc.rs/pravna-inicijativa-koalicije-za-slobodu-pristupa-informacijama.4.html?eventId=6290
  5. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-09-30. Pristupljeno 2016-10-09. 
  6. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-09. Pristupljeno 2016-10-09. 
  7. ↑ http://preugovor.org/prEUgovor/121/O-nama.shtml
  8. ↑ http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2007&mm=09&dd=27&nav_id=265338
  9. ↑ http://www.politika.rs/sr/clanak/60143/Politika/Stranke-vracaju-dugove
  10. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-07. Pristupljeno 2016-10-09. 
  11. ↑ http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_NIS_2015.pdf
  12. ↑ „Transparentnost: Srbija na 91. od 180 mesta po indeksu percepcije korupcije | N1 Srbija”. Arhivirano iz originala na datum 2020-10-22. Pristupljeno 2020-10-19. 
  13. ↑ http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=20&nav_category=12&nav_id=1178855
  14. ↑ „Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji | Danas”. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  15. ↑ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2107782/transparentnost-losa-ocena-za-proces-pripreme-budzeta.html

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Transparentnost_Srbija&oldid=41854680