Стењевац
Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве,[1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].
Стењевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Деспотовац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 608 |
Положај | |
Координате | 44°05′08″N 21°32′06″E / 44.0855°N 21.535°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 368 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35215 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | DE |
Координате: 44° 05′ 08" СГШ, 21° 32′ 06" ИГД
Порекло становништва
urediПодаци датирају из 1930. године)[5]
Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.
У Горњем су Крају:
- Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
- Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.
У Доњем су Крају:
- Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
- Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
- Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
- Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
- Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
- Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.
Демографија
urediПрема попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[7] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 725 | 98,37% | ||
Црногорци | 9 | 1,22% | ||
Македонци | 2 | 0,27% | ||
Румуни | 1 | 0,13% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 12 | 11 | ||
75-79 | 13 | 14 | ||
70-74 | 29 | 33 | ||
65-69 | 24 | 32 | ||
60-64 | 25 | 31 | ||
55-59 | 16 | 19 | ||
50-54 | 24 | 21 | ||
45-49 | 36 | 26 | ||
40-44 | 20 | 25 | ||
35-39 | 29 | 24 | ||
30-34 | 22 | 17 | ||
25-29 | 21 | 21 | ||
20-24 | 15 | 25 | ||
15-19 | 19 | 19 | ||
10-14 | 22 | 23 | ||
5-9 | 24 | 16 | ||
0-4 | 15 | 14 | ||
просек | 42.5 | 44.0 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 305 | 60 | 215 | 24 | 6 | - |
Женски | 318 | 39 | 216 | 56 | 7 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 142 | 19 | 1 | 81 | 12 | 1 | 5 | 8 | 2 | 3 |
Женски | 92 | 50 | - | 5 | 8 | - | - | 7 | 7 | 1 |
Оба | 234 | 69 | 1 | 86 | 20 | 1 | 5 | 15 | 9 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 3 | 4 | 2 | - | - | - | 1 | |
Женски | - | - | - | 9 | 5 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 3 | 13 | 7 | - | - | - | 1 |
Референце
uredi- ↑ [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Arhivirano 2013-07-15 na Wayback Machine-u Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
- ↑ УРС За бољи живот у селу Стењевац, Приступљено 25. 12. 2012.
- ↑ Стењевац:КУД Arhivirano 2016-01-19 na Wayback Machine-u, Приступљено 25. 12. 2012.
- ↑ Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[mrtav link]
- ↑ Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9