Slobodarska stranka Austrije

Slobodarska partija Austrije ; Freiheitliche Partei Österreichs
Lider	Hajnc-Kristijan Štrahe
Osnovana	7. april 1956.
Država	Austrija
Zvanične novine	Nove slobodne novine (Neue Freie Zeitung)
Mladi ogranak	Slobodan krug omladine (Ring Freiheitlicher Jugend)
Broj članova	50.000 (2014)
Ideologija	Desni populizam,; Nacionalni konzervativizam,; Antiimigracionizam,; Evroskepticizam.
Politička pozicija	Desnica do krajnja desnica
Nacionalni savet	38 / 183
Savezni savet	13 / 61
Evropski parlament	4 / 18
Međunarodno članstvo	Plava
Evropska stranka	Pokret za Evropu nacija i slobode
internet stranica

Slobodarska partija Austrije (nem. Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ) je nacionalistička politička partija u Austriji. Njen predsednik je Hajnc-Kristijan Štrahe.

Istorijat

Slobodarska partija Austrije (SPA) je zvanično osnovana 1956. godine sa korenima pan-Germanskog pokreta, koji je uključivao elemente liberalizma i nacionalizma. Stranka vuče korene još iz Revolucije slobodnih prava 1848. godine iz Hadsburg arene. Prethodnice SPA su bile velika Nemačka narodna stranka i Savez nezavisnih, koje su zajedno osvojile 12% glasova na izborima 1949. godine.

Prvi lideri SPA su bili Anton Reinthaler i Fridrih Peter, bivši pripadnici NSDAP-a. Za svoje glavne političke protivnike SPA je tada imala antiklerikalne i ekonomske liberale, a za glavni politički kurs je uzela pan-Germanski nacionalizam.

Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, SPA se pod vođstvom Norberta Štegera pozicionirala kao liberal-demokratska stranka, i ušla je 1983. godine u koalicionu Vladu sa socijal-demokratama. Malo nakon toga na lokalnim izborima SPA je pretrpela ogroman neuspeh i to je dovelo do netrpeljivosti članova prema vođstvu stranke. Tada je došlo do svrgavanja proliberalnog vođstva 1986. godine na Inzburškom Kongresu i na glavne funkcije u SPA dolaze ultra-nacionalisti na čelu sa Jergom Hajderom koji je po obrazovanju doktor pravnih nauka. Socijal-demokratska partija je odmah nakon toga raskinula koaliciju sa SPA i formirala vlast sa Narodnom strankom.

Stranka pod vođstvom Hajdera

Jerg Hajder je pre nego što je postao lider stranke bio je predsednik omladinske organizacije SPA, glavni urednik časopisa Koruške vesti i deputat u parlamentu. Tada se izjašnjavao kao liberal, ali je ubrzo promenio politički kurs. Pod njegovim vođstvom stranka je ostvarivala izuzetne rezultate, a prvi se desio 1989. godine kada je SPA ubedljivo pobedila na pokrajinskim izborima u Koruškoj.

Kada je 1991. godine socijal-demokratski deputat u parlamentu prozvao Jerga Hajdera i SPA da zastupaju nacional-socijalističku politiku, Hajder mu je replicirao: Danas ne može biti Trećeg rajha, zato što je Treći rajh razvijao svoju politiku, za šta ste vi u Beču nesposobni!. Inače oba roditelja Jerga Hajdera su bili članovi Nacional-socijalističke partije.

Tokom 1993. godine nezadovoljni liberali unutar SPA odvojili su se iz stranke i formirali Liberalni forum u donjem domu parlamenta uzurpirajući mandate SPA. Glavni razlog za rascep u stranci je prouzrokovan istupanjem SPA iz Liberalne internacionale, za šta su liberali krivili konzervativnu frakciju na čelu sa Jergom Hajderom. No uprkos osporavanju mandata od strane SPA i njenih vođa, Liberalni forum je uspeo da se održi u parlamentu nekoliko godina i preotme većinu članova Slobodarske partije Austrije, ali je na narednim izborima do nogu dotučen od strane SPA i njenog lidera Jerga Hajdera.

Pod vođstvom Jerga Hajdera popularnost partije kod stanovništva je stalno rasla. Najveću popularnost je Slobodarska partija Austrije postigla 1999. godine na parlamentarnim izborima, kada je postala najjača politička snaga u Koruškoj i Austriji. Na tim izborima SPA je osvojila 27% glasova.

Početkom 2000. godine Predsedništvo SPA je odlučilo da formira vlast sa Narodnom strankom. To je dovelo do kratke izolacije Austrije od strane 14 zemalja članica Evropske unije, zbog anti-EU politike koju je zastupala SPA. Počeli su pritisci i prozivke na račun Austrije da jedina ima ekstremističku vlast u Evropi, da uzgaja seme ekstremizma i netolerancije prema drugim narodima, da je štetna za međunarodni poredak. To je dovelo do pada Vlade i tada su vlast formirale socijal-demokrate sa narodnjacima, ali je i ta Vlada bila kratkog daha, te su 2002. godine održani novi parlamentarni izbori u Austriji.

Jerg Hajder je odgovoran i za najveći gubitak glasova svoje partije, i to na parlamentarnim izborima 2002. godine (gubitak preko dve trećine glasova) jer nije želeo da vodi jaku kampanju već se služio naređivanjem iz senke ne želevši da uzme aktivno učešće u kampanji SPA. Na tim izborima SPA je osvojila 10,2% glasova.

Nakon tih izbora Hajder se veoma posvetio jačanju SPA u Koruškoj, i to je rezultovalo osvajanjem 42,5% glasova 7. marta 2004. godine na pokrajinskim izborima. Njegova politika je vremenom vodila do mnogih kontroverznih situacija na političkoj sceni Austrije i dovela je do masovnog odliva članstva sopstvene partije.

Rascep

Početkom 2005. godine SPA je već bila pozicionirana kao nacionalistička i populistička stranka, što se Hajderu i još nekim visokim funkcionerima stranke (iako su oni bili najodgovorniji za takvo političko stanje) nije dopadalo, već su želeli da je odvoje od nacionalizma i usmere ka modernoj desnici. Uvidevši da nema podršku za tako nešto Jerg Hajder je 4. aprila 2005. godine podneo ostavku na mesto predsednika Slobodarske partije Austrije i formirao novu stranku pod imenom Savez za budućnost Austrije (AZBA). U Koruškoj, glavnom jezgru podrške SPA, kompletno članstvo je prešlo u novu stranku Jerga Hajdera, dok su u ostalim mestima u Austriji uglavnom ostali privrženi SPA. Narodna stranka je tada raskinula svu saradnju sa SPA i počela saradnju sa novom Hajderovom strankom.

Ubrzo nakon rascepa SPA je organizovala sastanak Predsedništva partije, i za novog predsednika SPA 23. aprila 2005. godine izabrala dotadašnjeg generalnog sekretara stranke (po obrazovanju stomatolog-zubarski tehničar), Hajnca-Kristijana Štrahea (Heinz-Christian Strache), tako zamenivši vršioca dužnosti predsednika Hilmara Kabasa.

Na prvim narednim izborima koji su održani 2. oktobra 2005. godine u Štajerskoj, odmerene su snage između SPA i Hajdera. Slobodnjaci Hajnca-Kristijana Štrahea osvojili su 4,6% glasova, a Hajder sa svojom strankom 1,7% glasova. Obe partije nisu osvojile dovoljan broj glasova da bi ušle u pokrajinski parlament.

Nakon tih izbora održani su i izbori u Beču 23. oktobra iste godine, kada je kandidat SPA bio njen novi lider Hajnc-Kristijan Štrahe. On je u svojoj kampanji najveću pažnju posvetio antiemigrantskoj politici svoje stranke, zahtevajući pooštravanje zakona o nelegalnoj emigraciji posebno prema Turcima. Osvojio je 14,9% glasova, dok je Hajderova stranka osvojila svega 1,2% glasova. Slogani SPA na tim izborima su bili Otadžbina umesto islama (Daheim statt Islam), Beč ne sme postati Istanbul (Wien darf nicht Istanbul werden), Posao umesto doseljenika (Arbeit statt Zuwanderung).

No iako se uzme u obzir da je SPA tada već odnela ubedljivu pobedu nad strankom svog nekadašnjeg lidera, mora se uzeti u obzir da i kada se saberu ukupni rezultati obe partije to iznosi 16,1% a to je manje od 20% koliko su nekada imali zajedno ove dve stranke pre rascepa na lokalnom nivou u Beču.

Stranka danas

Po dolasku Hajnca-Kristijana Štrahea na čelo SPA, stranka je počela da se oporavlja od rascepa koji je doživela. SPA se pozicionirala kao stranka urbanih ljudi, seljaka, radnika i intelektualaca, nacionalističke proviniencije.

Jakim ustrojstvom unutrašnje organizacije, povučenih pouka od rascepa, SPA je danas jedna od najorganizovanijih političkih partija u Evropi i svetu.^{[nedostaje referenca]} Veoma su ažurni i aktivni. Austrijski slobodnjaci veoma vode računa o imidžu i ponašanju u javnosti ne dajući opravdanje političkim protivnicima i njihovim medijima da ih optužuju za ekstremizam, kao što su u prošlosti radili.

Na parlamentarnim izborima održanim 2008. godine glavni slogan SPA je bio Otadžbina u srcu! (Heimat im Herzen) i stranka je osvojila 17,5% glasova, čime je učvrstila svoje biračko telo, dok je stranka AZBA Jerga Hajdera osvojila oko 12% glasova, što kada se sabere iznosi 29,5% glasova i povratak stare popularnosti i podrške nacionalistima u Austriji. Tada su se susreli lideri dveju partija i dogovorili o uspostavljanju saradnje na svim nivoima.

Posebno treba naglasiti da je SPA najviše glasova 2008. godine dobila od strane Srba koji žive u Austriji, jer je jedina podigla glas protiv nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, dala je doprinos izgradnji mnogih pravoslavnih hramova, uspostavila saradnju sa srpskom dijasporom, crkvom i nacionalističkom Srpskom radikalnom strankom u Srbiji, kada je Hajnc-Kristijan Štrahe govorio na završnom mitingu SRS u Beogradu pred nekoliko hiljada okupljenih ljudi.

Na izborima za Evropski parlament Slobodarska partija Austrije osvojila je ukupno sa drugim anti-EU strankama u Austriji oko 38% glasova, dok je sama osvojila 19,3%.

SPA sarađuje sa mnogim sebi programski sličnim partijama u Evropi poput Nacionalnog fronta, Holandske partije slobode, Bugarske stranke ATAKA, Švajcarske narodne partije, Norveškom partijom napretka, Srpskom naprednom strankom i drugim strankama koje se zalažu za nacionalizam, antiglobalizam i socijalnu pravdu kao glavne političke ciljeve.

SPA je trenutno treća po snazi politička partija u Austriji, a zajedno sa AZBA prva.

Glavni programski ciljevi

Očuvanje nacionalnog identiteta, kulture i suvereniteta Austrije.
Ekonomski razvitak Austrije i socijalna jednakost svih građana.
Pooštravanje zakona i sprečavanje zloupotrebe nelegalne asimilacije i emigracije.
Nesprovođenje odluka EU u Austriji i prekid prenosa nadležnosti sa država na EU.
Sprečavanje ulaska muslimanskih zemalja u EU, a posebno Turske.

Istaknuti članovi SPA

Hajnc-Kristijan Štrahe - predsednik stranke
Barbara Rozenkranc - kandidat stranke na predsedničkim izborima u Austriji u aprilu 2010. godine.

Parlamentarni uspesi stranke na izborima po godinama

godina	broj glasova	procenat glasova	broj osvojenih mesta
1956.	283.749	6,5%	6
1959.	336.110	7,7%	8
1962.	313.895	7,0%	8
1966.	242.570	5,4%	6
1970.	253.425	5,5%	6
1971.	248.473	5,5%	10
1975.	249.444	5,4%	10
1979.	286.743	6,1%	11
1983.	241.789	5,0%	12
1986.	472.205	9,7%	18
1990.	782.648	16,6%	33
1994.	1.042.332	22,5%	42
1995.	1.060.175	22,0%	41
1999.	1.244.087	26,9%	52
2002.	491.328	10,0%	18
2006.	519.598	11,0%	21
2008.	857.028	17,5%	34
2013.	958.295	20,5%	40