Otvori glavni meni
Pskov
rus. Псков

Crkva sv. Trojstva je simbol moći i samostalnosti onovremenog Pskova
Crkva sv. Trojstva je simbol moći i samostalnosti onovremenog Pskova

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država  Rusija
Federalni okrug Severozapadni
Oblast Pskovska oblast
Osnovan 903.
Status grada 903.
Stanovništvo
Stanovništvo (2010) 203.281
Gustina stanovništva 2033 st./km²
Položaj
Koordinate 57°49′00″N 28°20′00″E / 57.816667°N 28.333333°E / 57.816667; 28.333333
Vremenska zona UTC+4
Nadmorska visina 78 m
Površina 95,5 km²
Pskov is located in Rusija
Pskov
Pskov
Pskov (Rusija)
Ostali podaci
Pozivni broj +7 8112
OKATO kod 58 401
Veb-strana www.pskovgorod.ru

Pskov (рус. Псков, po starom pravopisu Пльсковъ; nem. Pleskau) je grad u Rusiji i administrativni centar Pskovske oblasti. Nalazi se na severozapadu Rusije, oko sedamdeset kilometara istočno od granice sa Estonijom, na reci Velikaja. Pskov potiče iz vremena Kijevske Rusije. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 203.281 stanovnika.

IstorijaUredi

Rana istorijaUredi

Grad se pod nešto drugačijim imenom prvi put pominje 903. godine; u tom dokumentu se kaže da se Igor, kijevski knez, oženio damom iz Pskova, Olgom. Pskovljani smatraju da je 903. godine datum osnivanja njihovog grada.

Prvi knez Pskova bio je sin Vladimira I, Sudislav. Njega je zarobio njegov brat Jaroslav Mudri i nije bio oslobođen sve dok Jaroslav nije umro. U 12. veku grad je pao pod vlast Novgoroda. I u 13. veku Pskov je bio pod kontrolom Novgoroda. 1241. godine grad su osvojili Tevtonci, ali ga je posle nekoliko meseci oslobodio Aleksandar Nevski. Kako bi obezbedili svoju nezavisnost stanovnici Pskova su izabrali jednog litvanskog ratnika, Davmonta, za vojnog komandanta zaduženog za odbranu grada 1266. godine. On je utvrdio grad, pobedio je tevtonce u jednoj bici i osvojio najveći deo Estonije. Davmontov grob se nalazi u kremlju u Pskovu, a tvrđava koju je on izgradio i danas se zove Davmontov grad.

Pskov kao slobodni gradUredi

Nezavisnost Pskova Novgorod je priznao 1348. godine. Tome je doprinelo oslanjanje Pskova na Hanzu. Nekoliko godina kasnije, grad je dobio svoj zakonik.

Pskov je bio jedan od najzapadnijih ruskih gradova i jedna od najznačajnijih veza sa Evropom. Pskov je bio meta mnogih napada. Tako je tokom 15. veka kremlj u Pskovu izdržao dvadeset šest opsada. U gradu je u toj eposi cvetala lokalna ikonopisačka škola, koja se smatrala najboljom u Rusiji.

Konačno, 1510. godine, Pskov je osvojila Moskovska kneževina. Pskov je tako postao drugi po veličini grad u Moskovskoj kneževini. Grad je izdržao jednu tešku opsadu Poljaka 1581. godine.

Moderna istorijaUredi

Od 1777. godine, Pskov je bio glavni grad različitih upravnih celina. Upravo je u Pskovu car Nikolaj II abdicirao početkom 1917. godine. Tokom Prvog svetskog rata Pskov je postao centar velikog dela aktivnosti iza prvog fronta, i nakon Rusko-Nemačke mirovne konferencije (22. decembar 19173. mart 1918.), u zimu 1917-1918 Nemačka carska vojska je izvršila invaziju na ovaj prostor.

 
Ruski novac iskovan povodom 1100 godina postojanja Pskova

Srednjovekovna tvrđava je pružala malo ili ništa zaštite od moderne artiljerije, i tokom Drugog svetskog rata Pskov je pretrpio veliku štetu tokom nemačke okupacije od 9. jula 1941. do 23. jula 1944. Mnoge antičke građevine, posebno crkve, su uništene pre nego što su oružane snage Nemačke uspele okupirati grad. Iako je ogroman dio populacije umro, 2002. godine Pskov je imao 202.780 stanovnika.

GeografijaUredi

Klimatološki medijani za Pskov
Mjesec jan-sij feb-velj mar-ožu apr-tra maj-svi jun-lip jul-srp aug-kol sep-ruj okt-lis nov-stu dec-pro godina
Apsolutni maksimum (°C) 9,8 11,3 18,5 27,6 32,0 32,6 35,0 35,6 30,3 22,6 14,1 10,8 35,6
Srednji maksimum (°C) -3,2 -2,6 2,4 10,4 17,5 21,2 22,6 21,2 15,2 8,8 2,0 -1,6 9,6
Srednja dnevna (°C) -5,8 -5,9 -1,3 5,4 12,0 16,0 17,6 16,0 10,6 5,5 -0,2 -4,0 5,6
Srednji minimum (°C) -8,8 -9,3 -4,8 1,0 6,4 10,8 12,5 11,2 6,7 2,4 -2,5 -6,7 1,7
Apsolutni minimum (°C) -40,6 -37,6 -29,7 -20,9 -5,1 -0,1 2,7 1,3 -4,6 -12,2 -23,8 -40,3 -40,6
Precipitacija (mm) 42 32 32 35 48 82 82 77 69 56 53 45 653
Izvor: Pogoda i klimat


StanovništvoUredi

Prema preeliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 203.281 stanovnika, 501 (0,25%) više nego 2002.

Kretanja broja stanovnika
2002. 2010.
202.780[1] 203.281[2]

ObeležjaUredi

Pskov još uvek čuva dosta srednjovekovnih zidina, izgrađenih u XIII veku ili kasnije. „Krom“, srednjovekovna tvrđava, izgleda impresivno. Unutar zidina se izdiže 78 metara visoka Katedrala svetog Trojstva, osnovana 1138. godine a zatim iznova 1690-ih godina. Katedrala sadrži mošti svetih prinčeva Fsevoloda (umro 1138) i Dovmonta (umro 1299). Druge stare katedrale su Miroška opatija (završena 1152.), manastir sv. Jovana (završen 1243.), i Snetogorski manastir (izgrađen 1310. a freske završene 1313).

Pskov ima naročito mnogo malih pitoresknih crkava, uglavnom iz 15. i 16. veka. Najznačajnije su crkva sv. Vasilija na brdu (1413.), sv. Kozme i Damjana blizu mosta (1463.), sv. Đorđa u dnu brda (1494.), Vaznesenja (1444.), 1521., i sv. Nikole iz Usoke. Rezidencijalnu arhitekturu 17. veka predstavljaju trgovačke vile: Kuća soli, odaje Pogankin, i vila Trubinski. Nažalost, područje trenutno ima samo minimalnu turističku infrastrukturu i veliki deo grada treba da se detaljno renovira.

ReferenceUredi

  1. Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). "Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)" (ruski). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service. http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls. pristupljeno 4. 9. 2012.. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). "Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)" (ruski). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service. http://www.perepis-2010.ru/results_of_the_census/results-inform.php. pristupljeno 4. 9. 2012.. 

Spoljašnje vezeUredi