Саобраћај у Београду – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

U redovima

Verzija na datum 30 juni 2013 u 22:45

Београд, као и сваки други велеград, поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног/масовног и приватног/појединачног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза - „кичма“ целог саобраћајног склопа.

Данас је Београд познат по саобраћајним гужвама, јер нема развијену саобраћајну мрежу спрам потреба. Као прилог томе може се рећи да је Београд је највећи град у Европи без метро система, а и друмска мрежа је недовољна. На крају, граду на две велике реке потребни су нови мостови као и обилазнице око урбаног подручја.

Градски превоз

Погледати:Линије јавног превоза у Београду

Јавни градски превоз у Београду обухвата превоз аутобусима, трамвајима и тролејбусима. Иако је у плану изградња лаког шинског система ("лаки метро"), спровођење још није почело. Због тога Београд има проблема са саобраћајним гужвама, нарочито у послеподневном „шпицу“.

Превозна возила су у власништву месног Градског саобраћајног предузећа (ГСП Београд) или приватних предузећа, која су једино укључена у превоз аутобусима. Сви превозници имају јединствени систем карата, месечних или појединачних. Карте се могу купити на већем броју трафика, широм града. Појединачне карте се могу купити и код возача по вишој цени, важе за вожњу једним возилом и поништавају се непосредно по уласку или куповини у аутобусу. Такође, могу се купити и месечне карте, које важе за неограничен број вожњи у току месеца на свим линијама које покрива Јединствени тарифни систем.

Аутобуси

Јавни превоз аутобусима је организован преко 8 главних превозника:

Градско саобраћајно предузеће (ГСП Београд)
Саобраћајно предузеће Ласта
Удружење приватних превозника
Veolia transport
Пословно удружење Беобус
Тамнава Транс
Думеко
Ћурдић

ГСП Београд је у власништву града, па се ови аутобуси често називају и „градским“ или „државним“. Ово предузеће је било једино превозно предузеће до средине 90их година, када су званично прихваћени и остали превозници, такозвани „приватни“. На нивоу града постоји 112 дневних и 22 ноћне линије. 2004. године уведена је обједињена наплата карата за све превознике. Ноћне линије покривене су искључиво „приватним“ аутобусима.

Трамваји и тролејбуси

Нови тролејбуси на Студентском тргу

Први трамвај на београдским улицама појавио се далеке 1892. године. Данас постоји 12 трамвајских и 8 тролејбуских линија, све у власништву ГСП Београд. Исти превозник опслужује и 2 ноћне трамвајске линије.

Најпознатија градска трамвајска линија је линија бр. 2, популарније "двојка", која кружи око градског језгра, па је израз „круг двојке“ постао синоним за центар града.

Минибусеви

Минибусеви су ново превозно средство у Београду и уведени су 2007. године. Данас постоје неколико линија са ознаком Е испред броја линије. Овај вид градског превоза је вишег квалитета. Минибусеви примају мање путника, бржи су и опремљени су клима-уређајима. Такође, цена карте за превоз минибусевима је виша, купује се по уласку у возило и независна је од карата за остала превозна средства.

Лаки шински систем

За више информација видети Београдски метро и Београдски лаки метро

Лаки шински систем, тзв. „лаки метро“, је усвојен као алтернатива веома потребном, али наводно превише скупом класичном метро систему. Званичан назив је Београдски лаки метро. Првобитно решење предвиђа три линије са чворовима у градском језгру, али студије одрживости говоре да ово неће бити довољно за град ове величине. Прва линија која ће се градити биће линија између Устаничке улице на Звездари и Творничке улице у Земуну. Предвиђени рок изградње био је 2012. година, међутим, још увек није сигурно да ли ће бити грађен лаки или обични метро.

Градска железница

Дана 1. септембра 2010. године, пуштена је у рад тзв. градска железница која користи постојећу пругу, као и нови 5. и 6. колосек железничке станице Прокоп. У првом периоду, градска железница је функционисала између станица Нови Београд и Панчевачки мост, а од 15. априла 2011. је продужена до Батајнице. Капацитет градске железнице је око 2.700 путника на сат, а планирано је да, током саобраћајних шпицева, интервал буде 15 минута, а ван њих – 30 минута, док ће недељом бити 60 минута. Након пробног периода који ће трајати до краја априла 2011. и током којег је превоз железницом бесплатан, градска железница ће бити обухваћена Интегрисаним тарифним системом.^[1]

Мапа градске железнице

Ознака на возовима градске железнице

Сат на станици Вуков споменик с распоредом возова градске железнице

Приградски превоз

Приградски превоз повезује град Београд са ближом и даљом околином. Крајњи домет приградског превоза најчешће су границе градског округа, али неке линије допиру и изван овог опсега.

Аутобуси

Приградски превоз је организован од стране више превоз више превозника. Највећи од њих је Саобраћајног предузећа Ласта. укупно постоји преко 300 линија и 2500 дневних полазака, који повезују град са предграђима и периферним делом Београдског округа.

Саобраћајна мрежа се пружа од града Београда радијално на све стране и на кроз три области, Срем, Банат и Шумадију. Први ниво линија су оне које везују Београд са седиштима приградских општина, од којих полази други ниво линија ка мањим местима у околини. Постоји неколико станица у Београду са којих крећу приградске линије: „Басова“ станица у градском језгру, „Кеј Ослобођења“ у Земуну, са Шумица и Бановог Брда.

Возови

Приградски железнички систем познат је као "Беовоз" и у власништву је Железница Србије. Постоји 6 линија и то су:

Линија 1: Нова Пазова - Панчево (Војловица)
Линија 2: Рипањ - Панчево (Војловица)
Линија 3: Нова Пазова - Рипањ
Линија 4: Земун - Ваљево
Линија 5: Нова Пазова - Младеновац
Линија 6: Нова Пазова - Умчари

Дуж ових 6 линија постоји 41 станица у граду и околини, од којих су 2 градске подземне: Вуков споменик и Карађорђев парк. Предвиђа се и пуно повезивање приградске и државне железнице потпуном изградњом нове главне железничке београдске станице, станице "Прокоп".

Такси

У Београду званично постоји 24 такси удружења. Такси превоз је лако наћи на улици.^[2]

Међумесни превоз

Аутобуси

Београд је повезан бројним аутобуским линијама са свим важнијим местима у Србији, Црној Гори и Републици Српској и Македонији, а током туристичких сезона уводе и се и бројне линије до туристичких средишта. Бројне су и међународне линије, нарочито до Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. У току летње и зимске сезоне честе су и линије до Грчке и Бугарске. Главна аутобуска станица налази се недалеко од ужег језгра града.

Возови

Главна железничка станица у Београду налази се недалеко од ужег језгра града, а поред међумесне и приградске аутобуске станице. Од Београда постоје линије до већине великих градова у Србији и Црној Гори, а постоје и међународне линије до многих европских градова (Скопље, Солун, Темишвар, Букурешт, Софија, Истанбул, Загреб, Љубљана, Венеција, Цирих, Минхен, Беч, Будимпешта, Кијев, Москва). Поред главне постоји још 5 станица у граду - Београд Центар („Прокоп“), Нови Београд, Земун, Раковица, Дунав. Станица Центар је тренутно у изградњи и предвиђена је за нову главну станицу у Београду.

Авиопревоз

Међународни аеродром "Никола Тесла" у Сурчину налази се 12 km западно од града. Повезан је са градком ауто-путем Београд-Батровци. До аеродрома је могуће приспети аутобусима (јавним градским и посебним) и таксијем, а најчешће полазне станице у граду су на тргу Славија или Зелени венац - ГСП линија 72. Авио-линије повезују Београд и Србију са бројним одредиштима у Европи, Азији и Африци. Очекује се нагли пораст линија током следећих година услед отварања регионалног карго центра на аеродрому.

У близини града и сурчинског аеродрома постији и војни аеродром Батајница, удаљен 20 km од града. Постоје предлози да се овај аеродром преведе у цивилни и да се намени нискотарифном авиопревозу.

Речни превоз

Београд има изврсне услове за развој речног саобраћаја, будући да се налази на ушћу две велике међународне реке, Саве у Дунав. Могућности још увек нису искоришћене. Град поседује велику луку на Дунаву под називом Лука Београд. Река Сава погоднија је за туристички превоз, где је уређен терминал за прихват путника и то је данас „главна капија“ за стране туристе који посећују град. На овај терминал је, током 2009. године, пристало преко 400 туристичких бродова са више од 50.000 туриста.^[3]

Постоји и неколико марина у близини градских зона одомора и рекреације, Аде Циганлије и Аде Међице. Оне су повезане и омањим линијама са Новим Београдом. На Дорћолу је предвиђена изградња нове високо уређене марине.

Градска саобраћајна мрежа

Улице

У Београду постоји 536 семафорских раскрсница^[4] и око 120.000 саобраћајних знакова.^[5]

Мостови

У Београду постоји 9 мостова, од којих 8 премошћује Саву, а само један Дунав. Мостови углавном повезују Нови Београд и градско језгро.

Железнички остружнички мост се налази 20-ак км јужно од града код истоименог места. Овај мост премошћава Саву и део је железничке обилазнице око Београда. Мост је био рушен у време НАТО бомбардовања, а у међувремену је поправљен и функционалан је.
Друмски остружнички мост се налази уз железнички остружнички мост. Овај мост премошћава Саву и део је обилазнице око Београда. Мост је такође био рушен у време НАТО бомбардовања, а поново је отворен 2004. године. Комплетирањем обилазнице већи део транзитног саобраћаја ће бити измештен из центра Београда.
Нови железнички мост изграђен је 1979. године и премошћава Саву у подручју града.
Стари железнички мост премошћава Саву у подручју града.
Мост Газела премошћава Саву и главни је саобраћајни правац преко реке у подручју града.
Стари савски мост премошћава Саву у подручју града. Овим мостом пролази и трамвајска пруга.
Бранков мост премошћава Саву у подручју најужег градског језгра. Саграђен је на месту где се налазио Мост краља Александра, који је био отворен 1934. године, а срушен у Другом светском рату.
Панчевачки мост је за сада једини градски мост преко Дунава. Обједињује друмски и железнички превоз.
Мост на Ади је почео да се гради 2008. године, а пуштен је у саобраћај 1. јануара 2012. Овај мост није потпуно завршен и биће део Унутрашњег магистралног полупрстена.
У 2009. години прихваћен је план за нови мост преко Дунава, који ће повезивати Земун и Борчу, а део је Спољне магистралне тангенте.

Путеви

Београд је повезан савременим ауто-путевима са Новим Садом ка северу (од Батајнице; ауто-пут Е75), Нишом ка југу и Шидом ка западу (ауто-пут Е70). Ка Панчеву на истоку води модерна градска саобраћајница. Сви главни путеви пролазе кроз градско језгро, што узрокује велике гужве у граду. Због тога је у току изградња обилазнице око Београда, како би се омогућило преусмеравање пролазних возила изван градског изграђеног подручја.

Железница

Београд је главно железничко чвориште у земљи и од њега креће 6 пруга. Железничкој мрежи на градском подручју потребна је обнова и продужење мреже, као и измештање транзитног железничког саобраћаја из града. У ту сврху се гради железничка обилазница око Београда (тренутно је завршена деоница од Батајнице до Јајинаца).