Masakr u Makarskoj
Pokolj u Makarskoj 1942. godine je bio ratni zločin nad civilnim stanovništvom šire oblasti Makarske, u oblasti Imotski-Ljubuški-Široki Brijeg, koji je počinila Jugoslovenska vojska u otadžbini tokom drugog svetskog rata. Napad je izveo četnički komandant Petar Baćović.
Ratni zločin uredi
U septembru 1942. godine, u vrijeme talijansko-četničke operacije "Albia" protiv partizana na Biokovu, četničke jedinice majora Petra Baćovića su zapalile i potpuno uništile 17 hrvatskih sela prodirući na makarsko primorje preko Ljubuškog i Imotskog.[1] Izvještavajući o zločinima, Baćević je pisao Mihailoviću da su četnici njegove "kaznene ekspedicije" izmedu Ljubuškog i Krgovca "oderali živa tri katolička svećenika" i da su "ubijali sve muškarce od 15 godina na više".[1]
Petar Baćović izveštava generala Mihailovića septembra 1942 godine:
Vratio sam se sa puta po Hercegovini. Četiri naša bataljona, oko 900 ljudi, krenuli su 30 avgusta preko Ljubuškog, Imotskog i Podgore i izbili kod Makarske na more. Sedamnaest sela spaljeno, 900 ustaša ubijeno, nekoliko katoličkih sveštenika živo odrano. Prvi put posle sloma poboli srpsku zastavu u more i klicali kralju i Draži. Naši gubici minimalni.[2]
General Dragoljub Mihailović je na to odgovorio:
Zadovoljan sam sa vašim izveštajem o izbijanju na more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. Na ovome kanalu postaviti naše odrede a pored ovih i hrvatske odrede kojima na čelo staviti Hrvate oficire koji su se ranije stavili vojvodi na raspoloženje. Posle ovoga za najkraće vreme Vi zajedno sa dinarcima treba da raščistite prostoriju izmedu: Mostar — Konjic — Visoko — Travnik — Jajce — Livno, Dinarce postaći na jači rad i što hitniju organizaciju i aktivnu borbu protiv komunista i ustaša.[1]
Suđenje uredi
O pokolju u Makarskoj je bilo reči na beogradskom procesu četničkom vođi generalu Mihailoviću.
Svedok Josip Ravlić iz sela Kozica u blizini Makarske je svedočio četničkom pokolju u njegovom selu:
- Svedok: Četnici su ubili u mom selu 86 ljudi i popalili oko 250 do 280 kuća. To je bilo 1942 godine avgusta. U susednom selu isto je tako bilo.
- Pretsednik: Jeste li i vi bili prisutni?
- Svedok: Ja sam bio prisutan. Bio sam uhvaćen od njih i vezan sa još četvoricom drugova kao civil i svi oni su bili civili. Bili smo svi vezani. Oni su pucali i klali.
- Pretsednik: Jesu li pucali na vas?
- Svedok: Jesu. Oni su bili mrtvi a ja sam ostao živ. Kad sam ja pošao video sam da sam ranjen u ruku.
- (...)
- Pretsednik: Jesu li ostali nezakopani ljudi?
- Svedok: Ostali su nezakopani. Italijani su nešto kasnije zakopali, a mnogi su pogoreli u kućama pa su žene posle vadile kosti i zakopavale.[3]
Predsednik suda je optuženog Mihailovića suočio sa Baćovićevim izveštajem o zločinima.
- Pretsednik: Kako to, žive ljude deru?
- Optuženi: Ja u takav izveštaj nisam verovao, ni u ove brojeve čak ne verujem, to je sve namešteno.
- Pretsednik: Vi ste takvu depešu primili, jeste li što preduzeli da sprečite?
- Optuženi: Nisam mogao.
U presudi je generalu Mihailoviću stavljen na teret i ovaj zločin:
Septembra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u Makarskoj oko 900 Hrvata, nekoliko katoličkih sveštenika odrali i 17 sela zapalili.[4]
– Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Jovo Popović: Pop izdaje, Glava 15
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Presuda Dragoljubu Mihailoviću i ostalima