Otvori glavni meni
Operacija "Albia" 16. - 28. kolovoza 1942.

Operacija "Alba" ili "Albia" je bila operacija italijanske vojske protiv dalmatinskih partizanska na planini Biokovo, vođena između 12. avgusta i 2. septembra 1942. godine.

U vremenu od 29. avgusta do 3. septembra 1942. godine za operaciju je angažovano i 680 hercegovačkih četnika iz kvislinških formacija MVAC.[1]

PozadinaUredi

Glavni članak: Borbe za Livno 1942.

Posle oslobođenja Livna, Vrhovni štab je, da bi pružio neposrednu pomoć dalmatinskim jedinicama, ostavio delove 1. proleterske brigade da zajedno sa jedinicama Srednjedalmatinskog NOP odreda i bataljonima »Vojin Zirojević« i »Starac Vujadin« dejstvuju na području Livna, Imotskog i Duvna, što je dovelo do priliva novih boraca i formiranja Duvanjskog bataljona, iako je taj kraj dotada bio pod velikim uticajem ustaša.

Tok operacijeUredi

 
Italijanska motorizovana kolona nastupa uz Gradac, avgusta 1942. godine.

Zbog ofanzivnih dejstava ovih jedinica, naročito bataljona »Jozo Jurčević«, koji je dejstvovao u rejonu Biokova, Štab 2 italijanske armije bio je prinuđen da sa delovima divizija »Mesina« i »Bergamo« u sadejstvu sa ustaško-domobranskim i četničkim jedinicama sa tog područja preduzme operaciju »Albija« na partizanske jedinice na prostoriji Baška Voda, Zagvozd, Vrgorac, Metković i Ploče. Na Biokovu se tada nalazio bataljon »Jozo Jurčević«, oko Lovreča — Srednjedalmatinski odred, dok su delovi 1. proleterske i 4. crnogorske brigade vodili borbe na području Aržano, Studenci, Posušje, Lovreč.[2]

Italijani su 12. avgusta otpočeli nastupanje sa linije Metković — Ploče u pravcu linije Vrgorac — Zaostrog, paleći sela i ubijajući nevino stanovništvo. U drugoj polovini avgusta oni su preneli težište napada na Biokovo i prisilili bataljon »Jozo Jurčević« da se odatle prebaci u rejon Aržana. Pošto su smatrali da su »očistili« područje Biokova, Italijani su se 2. septembra povukli u polazne garnizone, ali su naneli veliku štetu tome kraju time što su u toku napada popalili desetine sela i pobili i zatvorili nekoliko stotina ljudi.[3]

Ratni zločiniUredi

Glavni članak: Pokolj u Makarskoj 1942.

6. septembra 1942. godine komandant istočne Bosne i Hercegovine Petar Baćović je izvestio četničkog vođu Dražu Mihailovića o paljenju čitavih sela u jadranskom zaleđu:

  „Pre nekoliko dana 5 bataljona naših četnika krenulo je od Stoca i preko Ljubuškog i Imotskog izbili su kod Makarske na Jadransko more. Ovaj pokret izvršen je za nepunih 17 časova. Ova kaznena ekspedicija zapalila je i potpuno uništila 17 ustaških sela.[4][5]

Potom u izveštaju od 5. septembra 1942, major Petar Baćović dodaje nove pojedinosti o jezivim zločinima u izveštaju Dragoljubu Mihailoviću:

  „Naknadno dodajem, u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski, da su naši četnici... između Ljubinja (treba Ljubuškog — prim. red.) i Vrgorca oderali živa tri katolička sveštenika. Naši četnici ubijali su sve muškarce od 15 godina na više. Žene i deca ispod 15 godina nisu ubijana. 17 sela je potpuno spaljeno.[6][7]

General Dragoljub Mihailović je bio veoma zadovoljan njegovim pokretom i zapovedio mu nova "čišćenja":

  „Zadovoljan sam sa Vašim izveštajem o izbijanju na more. Iskoristite ovu akciju da se postavi siguran kanal za vezu sa Dinarskom divizijom. [...] Posle ovoga za najkraće vreme Vi zajedno sa dinarcima treba da raščistite prostoriju između: Mostar — Konjic — Visoko — Travnik — Jajce — Livno. Dinarce postaći na jači rad i što hitniju organizaciju i aktivnu borbu protiv komunista i ustaša.[8]

IzvoriUredi

Vidi jošUredi

Vanjske vezeUredi