Naftifin

Naftifin
(IUPAC) ime
	(2E)-N-methyl-N-(1-naftilmetil)-3-fenilprop-2-en-1-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	65472-88-0
ATC kod	D01AE22
PubChem	47641
DrugBank	DB00735
Hemijski podaci
Formula	C21H21N
Mol. masa	287.398 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI
	InChI=1S/C21H21N/c1-22(16-8-11-18-9-3-2-4-10-18)17-20-14-7-13-19-12-5-6-15-21(19)20/h2-15H,16-17H2,1H3/b11-8+ ; Key: OZGNYLLQHRPOBR-DHZHZOJOSA-N
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status

Naftifin (Naftin) je antimikotik iz grupe alilamina.^[3] Terapijski se primenjuje u obliku masti i gelova, i to najčešće formulisanih kao 1% naftifin hidrohlorid.^[4] Naftifin je ujedno i prvo antifungalno sredstvo iz grupe alilamina koje je postalo dostupno na tržištu.

Naftifin deluje kao specifični inhibitor skvalen epoksidaze, enzima ključnog za normalnu sintezu ergosterola kod gljivica. NJegova inhibicija ima za posledicu smanjen udeo ergosterola u ćelijskoj membrani,^[5] a ovo za uzvrat utiče na promenu osobina membrane, smanjujući njenu sposobnost da efikasno održava kiselost citosola i transportuje hranljive materije. Dodatno, nagomilivanje skvalena u citosolu deluje toksično po ćeliju.^[6]

Naftifin se koristi isključivo topikalno, jer odmah nakon apsorpcije iz digestivnog trakta podleže značajnoj metaboličkoj degradaciji u jetri, pa nije prikladan za sistemsku upotrebu. Primenjuje se primarno kod dermatomikoza.

Izvori uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 897,899. ISBN 0-7817-4443-1.
↑ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.
↑ Sote Vladimirov, Dobrila Živanov-Stakić (2006). Farmaceutska hemija, II deo. Beograd: Farmaceutski fakultet.

Spoljašnje veze uredi

	Portal Medicina
	Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Foye-3] Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 897,899. ISBN 0-7817-4443-1.

[PDR-4] Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.

[Goodman_Gilman-5] Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.

[Соте-6] Sote Vladimirov, Dobrila Živanov-Stakić (2006). Farmaceutska hemija, II deo. Beograd: Farmaceutski fakultet.

[3]

[4]

[1]

[2]

[5]

[6]