Muzikalnost
Muzikalnost (eng. musicality i fr. musicalité)[1] je urođena muzička sposobnost koju imaju određeni ljudi i koja se ispoljava kroz različite vidove muzičke delatnosti.[2] Muzikalni ljudi imaju obdarenost za:
- interpretaciju i muziciranje[3] (osećaj za boju u muzici, frazu, fraziranje, ritam, dinamiku, agogiku i harmoniju),
- pamćenje muzičkog materijala (muzička memorija),
- sviranje po sluhu,
- improviziranje (sviranje, pevanje, komponovanje na licu mesta - bez pripreme),
- sugestivno prenošenje ličnih doživljaja (emocionalnog naboja),
- različite muzičke žanrove (zabavna, džez, klasična, narodna...)
- izrazitu kreativnost i stvaralačku fantaziju,
- proživljavanje muzičkog sadržaja,
- poniranje u najveću dubinu i suštinu muzike.
Sve nabrojane urođene talente teško da može iko da poseduje. Neki imaju jedne, neki druge. Sigurno je to, da što više pomenutih sposobnosti muzičar poseduje - to je talentovaniji. Za izvođača, interpretatora, neophodna je muzikalnost.
Muzikalnost se ne može naučiti, ona je data, prisutna je i oseti se. Zato je vrlo pogrešno kada se tehničko-zanatska spretnost i uvežbanost shvata kao muzikalnost.
Preduslov za muzikalnost je dobar muzički sluh.
Reference
uredi- ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ↑ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV
- ↑ Muziciranje, komponenta muzikalnosti