Muziciranje
Muziciranje (fr. faire de la musique, engl. music-making)[1][2] je lepo, jasno i izražajno izvođenje muzičkog dela, ispravno tumačenje kompozitorove zamisli i epohe kojoj delo pripada, uz dodatak ličnog doživljaja (emotivnog naboja) koji treba preneti na slušaoca.[3]
Koji su uslovi za dobro muziciranje uredi
To su pre svega talenat i muzikalnost, kao i smisao za lepo i meru, ali i muzičko obrazovanje i posedovanje analitičkog duha.
Bliže objašnjenje pojma muziciranje uredi
Ako se uporedi sa likovnom umetnošću: tačno odsvirani notni tekst bio bi samo crtež (skica), a samo muziciranje bi činilo kompletnu umetničku sliku sa svim njenim efektima — osećanjem prostora, doživljajem boje, svetlosti i senke.
Pojam muziciranje je usko vezan za sledeće termine: artikulacija, fraziranje, umetnik, solo, solista, kao i za termine muzičar-izvođač-interpretator (pevač, instrumentalista-svirač).
Kako se praksuje muziciranje uredi
Treba znati i osetiti:
- šta staviti u prvi plan,
- a šta u drugi ili treći;
- koje su muzičke celine u kompoziciji — fraze,
- šta treba podvući,
- gde naglasiti,
- gde ubrzati (agogika),
- gde usporiti;
- gde pojačavati,
- gde utišavati itd.
Znači, treba unapred napraviti plan aktivnosti tokom izvođenja kompozicije, tj. treba sve to sebi ”ispričati”, ali tek pošto se savlada ceo komad onako kako je napisan notama.
To bi praktično izgledalo ovako, zapitajte se: kako želim da odsviram ovo delo — odavde ću početi široko-raspevano, pa ću naglasiti ovaj ton; počeću u ovakvoj dinamici, a ovde ću načiniti krešendo ili diminuendo, i sl.
Ovo misaono planiranje izvođenja muzičkog dela činite nekoliko puta, tokom nekoliko dana pred nastup, sve dok niste sigurni da baš tako želite i da tako treba da svirate-muzicirate, da je ta prepričana ideja postala vaša svojina.