Луњевац
| Луњевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 563 |
| Положај | |
| Координате | 44°32′14″N 20°54′26″E / 44.537166°N 20.907166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 154 m |
  Луњевац Луњевац na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 32′ 14" СГШ, 20° 54′ 26" ИГД
Луњевац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Настао је као заселак Селевца (општина Смедеревска Паланка) исељавањем Селевчана на своја трла (имања која су настала крчењем храстових шума и на којима се обично држала стока (нарочито свиње, јер је жира било у изобиљу). Према попису из 2011. било је 563 становника (према попису из 2002. било је 607 становника).
ИсторијаUredi
Статус посебног насеља добија тек 1946. године, када још увек припада општини Азања. Тек административном реорганизацијом из 1964. године, када су укинути срезови, Луњевац припада општини Смедерево, где се и сада налази. Луњевац, као и већина села у Шумадији, полако изумире, што се види и из податка да школске 2006/2007. године у сва четири разреда има 15 ђака, са тенденцијом даљег опадања. Становништво се претежно бави пољопривредом (воћарство) иако је терен погодан за ратарство и сточарство, што је и било главно занимање пре 20–25 година.
ДемографијаUredi
У насељу Луњевац живи 482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,3 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу постоји 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 594 | 97,85% | ||
| Југословени | 6 | 0,98% | ||
| Хрвати | 1 | 0,16% | ||
| Македонци | 1 | 0,16% | ||
| непознато | 1 | 0,16% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 4 | 14 | ||
| 75-79 | 13 | 16 | ||
| 70-74 | 25 | 19 | ||
| 65-69 | 14 | 21 | ||
| 60-64 | 22 | 19 | ||
| 55-59 | 18 | 15 | ||
| 50-54 | 24 | 22 | ||
| 45-49 | 30 | 28 | ||
| 40-44 | 15 | 17 | ||
| 35-39 | 16 | 22 | ||
| 30-34 | 25 | 13 | ||
| 25-29 | 24 | 14 | ||
| 20-24 | 13 | 17 | ||
| 15-19 | 21 | 12 | ||
| 10-14 | 23 | 19 | ||
| 5-9 | 13 | 13 | ||
| 0-4 | 12 | 10 | ||
| просек | 41.5 | 44.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 265 | 65 | 171 | 22 | 7 | - |
| Женски | 252 | 32 | 171 | 46 | 3 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 98 | - | - | 25 | - | 1 | 7 | 2 | 3 |
| Женски | 101 | 75 | - | - | 8 | - | 1 | 8 | - | 1 |
| Оба | 252 | 173 | - | - | 33 | - | 2 | 15 | 2 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 5 | 2 | 4 | - | - | - | - | |
| Женски | - | 4 | - | 2 | 1 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 8 | 5 | 4 | 5 | - | - | - | 1 |
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
