Litvanski jezik
Litvanski ili litavski jezik (litvanski: lietuvių kalba) je jezik iz grupe istočnih baltičkih jezika iz porodice indoevropskih jezika. Najsličniji jezik litvanskom je letonski, i ujedno ova dva jezika su jedina dva živa baltička jezika.
U svetu litvanski govori oko 4 miliona ljudi, od toga 3 miliona u Litvaniji (80% stanovništva).
Litvanski jezik obuhvata dve grupe dijalekata severne (žemaitique), i južne (aukštaitique). Južni dijaleti, poznati i kao „visoki“, su osnova savremenog književnog jezika.
IstorijaUredi
Litvanski jezik još uvek sadrži neke fonetske i morfološke osobine proto indoevropskog jezika i stoga je veoma značajan za lingvistička istraživanja. Ovo je najbliži jezički rođak indoevropskog jezika. Jezički istoričari smatraju da se proto baltički jezik izdvojio od ostalih indoevropskih jezika oko 1000 godina pne.
Prvi tekst na litvanskom je prevod crkvenih himni iz 1545. Sve do 19-og veka bilo je malo knjiga na litvanskom, a i tad je litvanski zabranjivan od strane ruskih vlasti. Litvanski je postao zvanični jezik Litvanije 1918.
KarakteristikeUredi
Pisani litvanski ima 12 samoglasnika i 20 suglasnika. Akcenat je slobodan i može menjati mesto.
Litvanski ima veoma složena gramatička pravila. Ima najsloženiji sistem participa od svih indoevropskih jezika, koji uključuje aktivne, pasivne i gerundivne forme.
Ima 7 padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ, i vokativ (poput srpskog jezika). Još dva padežna oblika se povremeno koriste.
GramatikaUredi
GlagoliUredi
Deklinacija u prezentu
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | dirbu | noriu | skaitau |
| 2. sg. | dirbi | nori | skaitai |
| 3. sg. | dirba | nori | skaito |
| 1. pl. | dirbame | norime | skaitome |
| 2. pl. | dirbate | norite | skaitote |
| 3. pl | dirba | nori | skaito |
Preteritum
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | dirbau | norėjau | skaičiau (palatalizacija - afrikata t→č) |
| 2. sg. | dirbai | norėjai | skaitei |
| 3. sg. | dirbo | norėji | skaitė |
| 1. pl. | dirbome | norėjome | skaitėme |
| 2. pl. | dirbote | norėjote | skaitėte |
| 3. pl | dirbo | norėjo | skaitė |
Buduće vreme - infinitiv bez sufiksa -ti + s + sufiks.
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | dirb-s-iu | norė-s-iu | skaity-s-iu |
| 2. sg. | dirb-s-i | norė-s-i | skaity-s-i |
| 3. sg. | dirb-s | norė-s | skaity-s |
| 1. pl. | dirb-s-ime | norė-s-ime | skaity-s-ime |
| 2. pl. | dirb-s-ite | norė-s-ite | skaity-s-ite |
| 3. pl | dirb-s | norė-s | skaity-s |
Frekventativ - infinitiv bez sufiksa -ti + dav + sufiks.
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | dirb-dav-au | norė-dav-au | skaity-dav-au |
| 2. sg. | dirb-dav-ai | norė-dav-ai | skaity-dav-ai |
| 3. sg. | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
| 1. pl. | dirb-dav-ome | norė-dav-ome | skaity-dav-ome |
| 2. pl. | dirb-dav-ote | norė-dav-ote | skaity-dav-ote |
| 3. pl | dirb-dav-o | norė-dav-o | skaity-dav-o |
KondicionalUredi
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | dirb-č-iau | norė-č-iau | skaity-č-iau |
| 2. sg. | dirb-t-um(ei) | norė-t-um(ei) | skaity-t-um(ei) |
| 3. sg. | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
| 1. pl. | dirb-t-ume / umėme | norė-t-ume / umėme | skaity-t-ume / umėme |
| 2. pl. | dirb-t-ute / umėte | norė-t-ute / umėte | skaity-t-ute / umėte |
| 3. pl | dirb-t-ų | norė-t-ų | skaity-t-ų |
ImperativUredi
| dirbti = raditi | norėti = hteti | skaityti = čitati | |
|---|---|---|---|
| 1. sg. | – | – | – |
| 2. sg. | dirb-k | norė-k | skaity-k |
| 3. sg. | tegu + prezent | tegu + prezent | tegu + prezent |
| 1. pl. | dirb-k-ime | norė-k-ime | skaity-k-ime |
| 2. pl. | dirb-k-ite | norė-k-ite | skaity-k-ite |
| 3. pl | tegu + prezent | tegu + prezent | tegu + prezent |
BrojeviUredi
| broj | litvanski |
|---|---|
| 1 | vienas |
| 2 | du, dvi |
| 3 | trys |
| 4 | keturi, keturios |
| 5 | penki, penkios |
| 6 | šeši, šešios |
| 7 | septyni, septynios |
| 8 | aštuoni, aštuonios |
| 9 | devyni, devynios |
| 10 | dešimt |
| 11 | vienuolika |
| 12 | dvylika |
| 13 | trylika |
| 14 | keturiolika |
| 15 | penkiolika |
| 16 | šešiolika |
| 17 | septyniolika |
| 18 | aštuoniolika |
| 19 | devyniolika |
| 20 | dvydešimt |
| 30 | trysdešimt |
| 40 | keturiasdešimt |
| 50 | penkiasdešimt |
| 60 | šešiasdešimt |
| 70 | septyniasdešimt |
| 80 | aštuoniasdešimt |
| 90 | devyniasdešimt |
| 100 | šimtas |
| 1000 | tūkstantis |
Primer tekstaUredi
Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai.
Prevod: Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka po dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i savešću, i treba da se odnose jedna prema drugima u duhu bratstva.
Meseci u godiniUredi
Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis
- Sveiki - Zdravo
