Otvori glavni meni
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Stari zavjet
Judaizam, Protestantizam,
Katoličanstvo, Pravoslavlje
Deuterokanonske knjige
Pravoslavlje
Istočno i rusko
pravoslavlje
Istočno pravoslavlje
uredi

Knjiga o Jovu ili Knjiga o Jobu (איוב) je 18. po redu knjiga u Bibliji, a ujedno i jedna od najstarijih knjiga nadahnutih Pisama. Knjiga koju veliki deo čovečanstva veoma ceni i citira.

Sadržaj/Садржај

Zašto je ona bila napisana i kakvu vrednost ima za nas danas?Uredi / Уреди

Na odgovor se ukazuje značenjem Jobovog imena: ’’Predmet neprijateljstva’’. Ova knjiga se bavi sa dva važna pitanja:

  • Zašto nedužni pate?
  • Zašto Bog dopušta zlo na zemlji?

Jedna od najstarijih knjiga nadahnutih Pisama!Knjiga koju čovječanstvo najviše cijeni i često je citira,a ipak je ona koju malo razumije.U kjizi o Jobu se rasvjetljuje mnogo toga što je rečeno u ostalim knjigama Biblije i odgovara na osnovno pitanje čovjeka:Da li će čovjek čak i kada mu je život u pitanju ostati vjeran Bogu. Iako je Job za mnoge ljude simbol ljudske patnje, oni ne veruju da je on zaista postojao i da ostali likovi koji se spominju u knjizi, kao i sam Đavo, su samo simbolični ili alegorični. Da li je zaista tako?

AutentičnostUredi / Уреди

Dokaz da je Job bio stvarna osoba i da je pretrpeo sve što je napisano u istoimenoj knjizi je ostali deo nadahnutih biblijskih knjiga koje su dokazane kao istinite i autentične. Na primer, Jehova Bog navodi Joba sa ostalim svojim svedocima, kao što su Noje i Daniel, čija je postojanja Isus Hrist prihvatio (Jez. 14:14,20; uporedi Matej 24:15,37). Drevna hebrejska nacija smatrala je Joba stvarnom osobom. Hrišćanski pisac Jakob ukazuje na Jobov primer ustrajnosti (Jak. 5:11). Jedino bi primer iz pravog života mogao uveriti obožavaoce Boga da se besprekornost i lojalnost Bogu može zadržati pod svim okolnostima. Neko je to morao dokazati, kao Job, jer izmišljena priča ne bi dala uverljive dokaze. Ujedno, kakav bi to Bog bio ako do sada ni jedan čovek ne bi dokazao njemu lojalnost pod teškim ispitima vere i života?

Autentičnost i nadahnutost knjige o Jobu dokazana je i time što su je drevni Hebreji uvek uključivali u svoj biblijski kanon, a to je važna činjenica jer sam Job nije bio Izraelac. Osim ukazivanja na Jezekiela i Jakova, knjigu je citirao i apostol Pavle (Job 5:13; 1.Kor. 3:19). Snažan dokaz nadahnuća knjige dat je u njenom začuđujućem skladu sa dokazanim činjenicama nauke. Kako je moglo biti poznato da je Jehova Bog ’’zemlju obesio ni na čem’’ (Job 26:7), kada su drevni narodi imali predstave pune fantazije o tome kako se zemlja podržava? Jedno gledište koje se zaszupalo u drevna vremena bilo je da Zemlju podržavaju slonovi koji stoje na velikoj morskoj kornjači. Zašto knjiga o Jobu ne odražava takvu besmislicu? Očigledno zato što je Jehova Stvoritelj nadahnuo svetim duhom pisca da napiše istinu. Mnogi drugi opisi Zemlje, prirode, divljih životinja i ptica otkrivaju istinu koju su naučnici vekovima kasnije istražili i potvrdili, a to samo dokazuje da je Job informacije morao dobiti iz višeg izvora nego što je ljudska mudrost bila. Samo Jehova Bog, Autor Biblije mogao mu je to otkriti da zapiše.

FabulaUredi / Уреди

Jov je živeo u Uzu koji je, prema nekim geografima, smešten u severnoj Arabiji, blizu zemlje koju su zaposeli Edomejci i istočno od zemlje obećane Abrahamovom potomstvu. Ševejci (Seveji) su bili na jugu, a Haldejci na istoku (1:1,3,15,17). Vreme Jobove kušnje bilo je dugo nakon Abrahamovih dana. Bilo je to u vrema kada ’nije bilo na zemlji takvog kao što je on – čovek besprekoran i pravedan’ (Job 1:8). Izgleda da je to razdoblje između smrti Josipa (1657.pne.), čoveka istaknute vere, i vremena kada je Mojsije stupio na svoj put besprekornosti. Job se isticao po čistom obožavanju u tom razdoblju Izraelove uprljanosti egipatskim demonskim obožavanjem.

Nadalje, postupci spomenuti u prvom poglavlju Joba i Božje prihvatanje Joba, kao pravog obožavaoca, ukazuju na vreme patrijarhalnog doba više nego na kasnije razdoblje od 1513.pne. pa nadalje, kada je Bog saobraćao isključivo sa Izraelom pod Mojsijevim zakonom (Amos 3:2; Ef. 2:12). Zato, ako uzmemo u obzir Jobov dug život, izgleda da knjiga obuhvata razdoblje između 1657.pne. i 1473.pne., godine Mojsijeve smrti.

PisacUredi / Уреди

Knjigu je dovršio Mojsije nešto nakon Jobove smrti i dok su Izraelci bili u pustoši (Job 1:8; 42:16,17). Zašto se može reći da je Mojsije bio pisac? To je u skladu sa najstarijom tradicijom i među Jevrejima i među ranohrišćanskim naučnicima. Autentičan stil hebrejske poezije, koji se upotrebljava u knjizi o Jobu, jasno kazuje da je knjiga bila originalno delo na hebrejskom, jeziku koji je govorio Mojsije.

Osim toga, delovi u prozi sličniji su Pentateuhu nego bilo kojim drugim spisima u Bibliji. Pisac je morao biti Izraelac, kao Mojsije, jer su Jevrejima ’’bile poverene Božje svete objave’’ (Rimlj. 3:1,2). Nakon što je dostigao zrelost, Mojsije je proveo više od 40 godina u Madijanu, nedaleko od Uza, gde je mogao dobiti detaljne informacije zapisane o Jobu. Kasnije, kada je prolazio pokraj Jobove postojbine tokom Izraelovog 40-godišnjeg putovanja po pustoši, Mojsije je mogao saznati zaključne pojedinosti i zabeležiti ih u knjizi.

TemaUredi / Уреди

Knjiga o Jobu osvetljava zašto Bog dopušta patnju. U svemiru je tada postavljeno jedno sporno pitanje između Boga i Satane, koje uključuje čovekovu besprekornost prema Jehovi kao Suverenu svemira. Satana Đavo je tvrdio pred Bogom i anđelima da čovek pod pritiscima patnji i problema neće ostati veran Bogu i da će ga se odreći. Hteo je na Jobu to i dokazati, ali nije uspeo. Bog je dozvolio određeno vreme da se dokaže da Satana nad mnogima neće imati uticaj i to vreme se bliži kraju. Tu se pokazuje da su i anđeli, koji su stvoreni pre Zemlje i čoveka, takođe posmatrači tog procesa i vrlo zainteresovani za ishod (Uporedi Joba 1:6-12; 2:1-7 sa 1.Mojs. 3:15; 2.Mojs. 9:16; Lukom 22:31,32; Rimljanima 9:16-19 i Otkrivenjem 12:9; takođe i Joba 1:21; 24:15; 21:23-26; 28:28 pojedinačno sa Propovednikom 5:15; 8:11; 9:2,3; 12:13). Kniga pruža odgovor na mnoga životna pitanja, kao i na to da Bog osuđuje materijalizam (Job 31:24,25), idolopoklonstvo (31:26-28), preljubu (31:9-12), zlobno uživanje (31:29), nepravdu i pristranost (31:13; 32:21), sebičnost (31:16-21), nepoštenje i laganje (31:5), pokazujući da osoba koja to čini ne može steći božju naklonost i večni život. Job se najviše pamti po svom čuvanju besprekornosti i strpljivoj istrajnosti, postavši time primer koji se, za Božje sluge kroz sve vekove, pokazao uzor da nesavršen čovek može ostati lojalan Bogu uvek (Jakov 5:11). Knjiga takođe dokazuje da Bog nije uzrok patnji, bolesti i smrti čovečanstva,dok mnogi misle suprotno i čak mnoge religije poučavaju svoje vernike da je Bog uzrok zla. U ovoj knjizi se upotrebljavaju izrazi ’’otkupitelj’’, ’’otkupnina’’ i ’’ponovo živeti’’, dajući tako letimičan pogled na nauke i nadu koje će biti istaknute u Hrišćanskim grčkim spisima, tzv. Novom zavetu (Job 19:25; 33:24; 14:13,14).

Knjiga o Jobu uzdiže Jehovu Boga i svedoči za njegovu neizmernu mudrost i moć (12:12,13; 37:23), objašnjava i veliča Božja stvaralačka dela (38:4-39:30; 40:15,19; 41:1; 35:10), Božju pravdu, ljubaznu dobrohotnost i milosrđe (36:5-7; 10:12; 42:12). Samo u ovoj knjizi 31 put se ukazuje na Boga kao na Svemogućeg, što je češće nego u celom preostalom delu Pisma.

PovezniceUredi / Уреди

Eksterni linkoviUredi / Уреди