Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Reprodukcija slavnog praškog golema.

Golem (heb. גולם) je, u židovskom folkloru, živo antropomorfno stvorenje stvoreno isključivo od nežive materije (uglavnom gline ili blata).

Najpoznatija priča o golemu je ona koja uključuje Judu Loewa ben Bezalela, praškog rabina iz XVI. vijeka, s tim da su priče o genezi i načinu kontrole golema brojne i često različite.

IstorijaUredi

EtimologijaUredi

Reč Golem se spominje jednom u Bibliji u Pslamu 139:16, u reči (heb. גלמי) označavajući bezformu materiju, ljudsko biće koje koje nije u potpunosti završeno. U savremenom hebrejskom jeziku reč golem se uporebljava u značenju „bezuman“ ili „bespomoćan“.

PorekloUredi

Najranije priče o Golemu se pojavljuju u Judaizmu. Prema Talmudu Adam je stvoren kako golem, u prvim satima njegove egzistencije. Adam je tu živ, ali nije potpuno završen, nije do kraja ispunjen životom i svešću.Tek kasnije tokom srednjeg veka reč golem biva povezana s magijskom tradicijom, vezanom za mogućnost stvaranja ljudskog oblika putem formula, božijih imena i permutacija i kombinacija jevrejskog alfabeta. Kao i Adam i svi golemi su napravljeni od gline i blata, i oživljeni putem Jevrejske magije, čudesnim imenima Boga. Golem je biće bez duše, bez sposobnosti izražavanja, ali napravljeno tako da razume naredbe. Golem je dobijao naredbe koje su bile ispisane na list papira i stavljane mu u usta. Koristio se kao sluga u kućnim poslovima ili kao sredstvo da ispuni mračne namere svoga tvorca i nekome nanese zlo.

 
Rabin Juda Lev ben Bezabel i Golem, 1899.

Praški GolemUredi

Prema priči Praški rabin Juda Lev ben Bezabel hasidim što znači jevrejski mudrac je krajem 16 veka konstruisao golema da zaštiti Praški geto od progona. Mimo priče od Praškom golemu praški jevreji su bili progonjeni ili ubijani za vreme vladavine Rudolf II, car Svetog rimskog carstva. U nameri da zaštiti jevrejsku zajednicu rabin je konstruisao golema od gline i blata na obali reke Vltave, oživljavajući ga kroz određene rituale. Kako je golem rastao postao je sve agresiviniji šireći strah i teror.

Rudolf II, car Svetog rimskog carstva je preklinjao rabina da uništi golema, obećavajući da će zaustaviti progon Jevreja. Rabin je uništio golema tako što je sa čela isbrisao prvo slovo reči emet (heb. אמת znači istina) gde je ostala reč met (heb. מת znači smrt). Istog trenutka telo golema se raspada i pretvara i ogromu masu gline i blata, u ono od čega je stvoren.

IzvoriUredi

  • J. Simpson, E. Weiner (eds), ur. (1989). "golem". Oxford English Dictionary (2nd edition izd.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-861186-2.