Gnej Pompej Veliki (suprug Klaudije Antonije)

Gnej Pompej Veliki (latinski: Gnaeus Pompeius Magnus, umro 47. g. n.e. ) bio je rimski plemić koji je živeo u 1. veku nove ere i ne treba ga mešati s njegovim imenjakom i članom prvog trijumvirata, Pompejem Velikim. Roditelji su mu, najverovatnije, bili Marko Licinije Kras Frugi, konzul 27. godine, i Skribonija, koja je bila kći Lucija Skribonija Libona, konzula 16. godine, i Kornelije Pompeje, kćeri Pompeje Velike, koja je, pak, bila kći trijumvira Pompeja.[1]

Prema biografu Svetoniju, Pompej je pripadao patricijskoj porodici koja je spadala među najdrevnije u Rimu. Po očevoj strani pripadao je rodu Licinija, ali u doba carstva ljudi patricijskog staleža često su se znali odreći očevih imena i uzeti imena majčinih predaka.[1]

Pompejevi deda i baka s majčine strane bili su direktni potomci Pompeje Velike, kćerke trijumvira Pompeja iz njegovog trećeg braka, sa Mucijom Tercijom. S očeve strane deda mu je bio konzul i provincijski namesnik Marko Licinije Kras Dives. Ovaj je Kras, pak, bio adoptivni sin konzula i vojnog zapovednika Marka Licinija Krasa, unuka trijumvira Marka Licinija Krasa.

Malo se zna o životu Pompeja Velikog. Tokom vladavine Kaligule (37‒41), ovaj car, ljubomoran na njegovo viskozvučno ime, zabranio mu je da koristi cognomen "Veliki" (Magnus).[2][3] Kad je 41. godine Kaligula ubijen i na presto stupio Klaudije, novi mu je car 43. godine vratio taj cognomen kao svadbeni dar na dan Pompejevog venčanja s Klaudijom Antonijom, carevom kćerkom, koju mu je rodila Elija Petina.[4][5]

Kad je car Klaudije zauzeo Britaniju i tamo osnovao rimsku provinciju, Pompeja je poslao u senat da zvanično objavi osvajanje Britanije.[1] Prema Svetoniju, umro je 47. godine podlegavši ranama koje je zadobio dok je ležao u krevetu s jednim svojim miljenikom.[6] Kasije Dion kaže da je njegovo ubistvo naredila carica Mesalina, supruga Klaudijeva, koja se plašila da će Pompej, zahvaljujući svojoj blistavoj karijeri i plemenitom poreklu,[4] biti mogući pretendent na carski presto i tako se suprotstaviti njenom i Klaudijevom sinu Britaniku.[7] S Pompejem su pogubljeni i njegovi roditelji.[4] Nakon Pompejeve smrti Antonija se udala za Fausta Kornelija Sulu Feliksa, polubrata Mesalininim, kako bi osnažila krvnu lozu julijevsko-klaudijevske dinastije. Pompej i Antonija nisu imali dece.

Pompejevi posmrtni ostaci bili su položeni u grobnicu Licinijevaca-Kalpurnijevaca (Licinii Calpurnii), smeštenu na Salarijskom putu. Na urni je bio urezan natpis:

"Ovde leži Gnej Pompej Veliki, sin Krasov, pontifik, kvestor cara Tiberija Klaudija Cezara Avgusta Germanika, njegov svekar".

Seneka Mlađi u svojoj satiri Šala o Klaudijevoj smrti optužuje Klaudija za Pompejevo ubistvo.[8]

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Bunbury 1867, s.v. Pompeius (28).
  2. Dion Kasije, Rimska historija, LX, 5.
  3. Svetonije, Kaligula, XXXV, 1.
  4. 4,0 4,1 4,2 Lanciani 1892, str. 276).
  5. Svetonije, Klaudije, XXVII, 2.
  6. Svetonije, Klaudije, XXIX, 2.
  7. Dion Kasije, Rimska historija, Epit., LX, 29.
  8. Seneka, Šala o Klaudijevoj smrti, XI, 4.

LiteraturaUredi