Glinena pločica

Glinene pločice ili glinene tablice su korišćene kao materijal na kome se pisalo, tačnije otiskivalo. Koristile su se na Bliskom istoku više od dva i po milenijuma.^[1]

Tehnologija izrade

Glina je bila jeftina i lako se oblikovala u pločice. Otiskivanje se vršilo na svežim tablicama stilusom koje je imalo oštar trouglasti vrh. Tablice su bile različitih boja: u boji čokolade, uglja ili bele kosti. Na tablicama su se prvo utiskivali piktogrami^[2], hijeroglifi. Kasnije, kada su Sumeri počeli koristiti klinasto pismo prešlo se na utiskivanje fonetskih simbola. Kada se otiskivanje završilo tablice su sušene na suncu. Kasnije bi tablice stavljali u vatru kako bi očvrsnule. Glinene tablice predstavljaju osnove fondova prvih biblioteka. Na desetine glinenih tablica su pronađene u Mesopotamiji, Siriji, Persiji, čak na Kritu i u Grčkoj.^[1]

Sadržaj glinenih tablica

Pisanje je tada započeto kao vid primitivnog knjigovodstva. Na najstarijim glinenim tablicama se nalaze razni popisi dobara: životinja, ćupova... Kasnije se na glinenim tablicama pisalo o temama iz svakodnevnog života.^[1] Arheolozi su nalazili glinene tablice sa sadržajima različite tematike: bračni ugovori, sporazumi o razvodu, računi, priznanice, sudske presude i tako dalje. Iz sredine trećeg milenijuma pre nove ere, u blizini Nipura, u južnoj Mesopotamiji, pronađene su glinene tablice na kojima su urezani spiskovi geografskih naziva, naziva zanimanja, vežbe za učenje pisanja i jedan broj himni.

Prvi katalozi glinenih tablica

Prvi katalozi glinenih tablica su pronađeni u Nipuru oko 2000. god pre nove ere. On je predstavljao popis naslova po određenom redosledu. Takođe su u Hatuši, prestonici tadašnjeg carstva Hetita, pronađeni popisi tablica. Neke su imale dodatke na kraju teksta ili na poleđini tablice u vidu nekoliko redova koji identifikuju tekst. Ti dodaci se nazivaju kolofoni i slični su današnjim naslovnim stranama. Svaki kolofon je počinjao brojem tablice na kojoj je napisan. Sadržali su i ime autora ili neke druge važne informacije.^[1]

Vavilonska tablica

Tablica je nastala oko 600. godina pre nove ere i na njima se može videti kako su Vavilonjani gledali na svet. Oštećena glinena tablica otkrivena početkom 19. veka u Siparu u Iraku, prema mišljenju arheologa, predstavlja najstariju poznatu mapu sveta. Otkrivena je na obali reke Eufrat, a danas se nalazi u Britanskim Muzeju.

Pretpostavlja se da je nastala oko 600. godine pre nove ere i predstavlja jednu od najranijih predstava ljudi o izgledu celokupnog sveta. Na ovoj tablici od 122 sa 82 milimetra, može se videti kako su drevni Vavilonjani gledali na svet oko sebe, kako fizički, tako i duhovno.

Na tablici se nalazi mapa Mesopotamije, sa Vavilonom u sredini. Grad je okružen sa dva koncentrična kruga. Oni predstavljaju okean, koji dalje okružuju ostrva. Udaljenosti i opisi ovih predela su veoma pažljivo ispisani klinastim pismom.

Dve južne močvare označene su paralelnim linijama na dnu mape, dok su planine Zagros na vrhu prikazane zakrivljenom linijom. Reka Eufrat teče od planina, kroz Vavilon, pa sve do močvara.

Pored Vavilona, u središtu se nalazi još sedam gradova, a još tri ostrva nedostaju sa mape usled oštećenja. Ova mesta označena su kao "mesto izlaska Sunca", "Sunce je skriveno i ništa se ne vidi", "iza leta ptica". Pretpostavlja se da je mapa trebalo da obuhvati čitav svet jer je mapiranje zemlje preko okeana izuzetak za drevnu kartografiju. Okean se smatrao krajem kopna i zbog toga ga mnoge mape ne uključuju.

Pravo značenje mape je do danas predmet rasprave. Mnogi smatraju da je cilj mape prikazivanje vavilonskog mitološkog sveta. Osamnaest mitoloških zveri aludiraju na vavilonski ep o stvaranju sveta nakon što su nebeske životinje proterane u okean. Drugi pak tvrde da su se Vavilonjani aktivno bavili kartografijom kako bi poboljšali izvoz poljoprivrednih i zanatskih dobara drugim narodima kao što su bili Egipćani. Ipak, drugi narodi isključeni su sa mape jer su drevni Vavilonjani sebe smatrali za centar sveta.^[3]

Otkriće artefakta kao što je Vavilonska mapa sveta otvara mnoga pitanja o drevnim narodima, njihovom načinu života i tehnologijama koje su imali na raspolaganju.

Galerija slika

Tablica predstavlja ugovor o prodaji polja i kuće
Tablica predstavlja pismo žetve radnika iz Nuripta
Glinena tablica iz kolekcije Kongresne biblioteke
Stilus
Tablica predstavlja ugovor između Hitita i Egipćana
Delovi glinene tablice

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Kason, Lajonel (2004). Biblioteke starog sveta. Beograd: Klio. str. 9-22. ISBN 86-7102-135-1.
↑ „Piktogram”. Veliki rečnik. Pristupljeno 4. 4. 2016.
↑ „Priča misteriozne vavilonske tablice: Ovo je najstarija poznata mapa sveta”. Newsweek. Arhivirano iz originala na datum 2016-04-09. Pristupljeno 4. 4. 2016.

Literatura

Kason, Lajonel (2004). Biblioteke starog sveta. Beograd: Clio. ISBN 978-86-7102-135-7.

Vanjske veze

Najstariji nedešifrovani jezik misterioznog bliskoistočnog naroda, pristupljeno 7.4.2016.
Otkriveni novi fragmenti Epa o Gilgamešu: Tablice spašene od islamske države Arhivirano 2016-08-01 na Wayback Machine-u, pristupljeno 7.4.2016.

[Svet-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Kason, Lajonel (2004). Biblioteke starog sveta. Beograd: Klio. str. 9-22. ISBN 86-7102-135-1.

[2] „Piktogram”. Veliki rečnik. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[3] „Priča misteriozne vavilonske tablice: Ovo je najstarija poznata mapa sveta”. Newsweek. Arhivirano iz originala na datum 2016-04-09. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[1]

[2]

[3]