D-Galakturonska kiselina

D-Galakturonska kiselina
	(2S,3R,4S,5R)-2,3,4,5-Tetrahidroksi-6-okso-heksanoiska kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	685-73-4
PubChem	84740
ChemSpider	76444
EINECS broj	211-682-6
ChEBI	47962
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	O=C(O)[C@H]1OC(O)[C@H](O)[C@@H](O)[C@H]1O O=C[C@H](O)[C@@H](O)[C@@H](O)[C@H](O)C(=O)O
InChI
	InChI=1S/C6H10O7/c7-1-2(8)3(9)4(10)5(11)6(12)13/h1-5,8-11H,(H,12,13)/t2-,3+,4+,5-/m0/s1 ; Kod: IAJILQKETJEXLJ-RSJOWCBRSA-N InChI=1/C6H10O7/c7-1-2(8)4(5(10)11)13-6(12)3(1)9/h1-4,6-9,12H,(H,10,11)/t1-,2+,3+,4-,6?/m0/s1; Kod: AEMOLEFTQBMNLQ-YMDCURPLBW InChI=1/C6H10O7/c7-1-2(8)3(9)4(10)5(11)6(12)13/h1-5,8-11H,(H,12,13)/t2-,3+,4+,5-/m0/s1; Kod: IAJILQKETJEXLJ-RSJOWCBRBL
Svojstva
Molekulska formula	C6H10O7
Molarna masa	194,139
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

D-Galakturonska kiselina je šećerna kiselina, oksidovana forma D-galaktoze.^[4]^[5] Ona je glavna komponenta pektina, u kome je sadržana kao polimerna poligalakturonska kiselina. Ona ima aldehidnu grupu na C1 i karboksilnu grupu na C6. Druge oksidovane forme D-galaktoze su D-galaktonska kiselina (karboksilna grupa na C1) i mezo-galaktarna kiselina (mucinska kiselina) (karboksilne grupe na C1 i C6). Ona takođe pripada grupi uronskih kiselina ili heksuronskih kiselina. Prirodne uronske kiseline su D-glukuronska kiselina, D-galakturonska kiselina, L-iduronska kiselina i D-manuronska kiselina.

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed izd.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284.
↑ Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed izd.). Springer. ISBN 0387949518.

Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed izd.). Wiley-VCH. ISBN 3527315284.
Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed izd.). Springer. ISBN 0387949518.

Portal Hemija