Batuse
Батусе је село на Косову и Метохији близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине.
| Батусе | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Kosovo i Metohija
|
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Косово Поље |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | 42°35′21″N 21°04′06″E / 42.58917°N 21.06833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Батусе Батусе (Srbije) | |
| Остали подаци | |
Координате: 42° 35′ 21" СГШ, 21° 04′ 06" ИГД
Географија uredi
Батусе се налази близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.
Историја uredi
Први очувани помен о Батусу датира из 1316. године. Те године српски краљ Стефан Милутин даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 80 српских кућа, цркву и православног свештеника. У селу постоји стара црква Света Недеља, обновљена 1936. и 2013. године. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Батуса упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због наводног насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи.
До 1988. године припадало је општини Приштина, од 1988. године припало је новоформираној општини Косово Поље.
Батусе је 1999-е године, као и цело Косово и Метохија, окупирано је од стране НАТО снага. А претходила је НАТО агресија и НАТО бомбардовање Србије. Повод за бомбардовање и окупацију је било наводно етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца од стране Србије са територије Косова и Метохије.
Од 2010-е године под окупацијом НАТО-а Батусе припада новоформираној општини Грачаница.
Порекло становништва по родовима uredi
- Ничићи (6 k., Свети Јован Крститељ), староседеоци - воде порекло (или су у сродcтву) са породицом Дробњак из околине Прокупља.
- Зверићи (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци.
- Савићи (2 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
- Јанковићи (3 k., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
- Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
- Весићи (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
- Драговци (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
- Ћирковићи (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880. године.
- Лазићи (3 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
- Арсићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
- Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину 1913. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
- Миленковићи (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине 1916. године.
- У селу је 1932. године живело и 7 кућа муслиманских Рома.
До почетка НАТО бомбардовања СРЈ, у селу је било стодвадесет српских домова и петнаест албанских, староседелачких домаћинстава, а комшијски односи су били и остали коректни.[2]
Референце uredi
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово
- ↑ Радмила Тодић-Вулићевић (17. 2. 2011.). „Косметски дани теку”. politika.rs/. Политика. Pristupljeno 27. 9. 2013.