Autoritativno učenje

Autoritativno učenje (ili Konačno učenje) je ranohrišćanski gnostički spis otkriven u 20. vijeku okviru knjižnice Nag Hamadi.[1] Spis saopštava priču o duši koja je došla s neba, iz »punoće bića«[2], ali kad je ona »bačena u telo«[3], osetila je čulnu želju, strasti, mržnju i zavist.

Kodeksi zbirke Nag Hammadi, otkrivene u Egiptu 1945.

Riječ je o izrazito metaforičkom prikazu porijekla, stanja i ko­načne sudbine duše. Djelo sadrži više objašnjenja o porijeklu duše, njezinom padu, i pobjedi nad materijalnim svijetom. Veliki broj metafora uspješno objašnjavaju isti fenomen, stanje duše u svijetu. Neke od tih metafora vrlo su uobičajene u književnosti rimsko-helenističkog razdoblja, kao što je primjeri­ce mladoženja i život nalik atletskom natjecanju, dok su neke vrlo osebujne i gotovo bez premca u svojoj složenosti, poput one o ribaru i trgovcima tijelima.[1]

SadržajUredi

Pisac objašnjava da su neki koji su se zvali »naša braća«, u stvari bili nepripadnici. Mada im je »reč bila propovedana«[4] i oni su čuli »zov«[5] i vršili činove bogosluženja, oni su »gori nego pagani«[6], koji su imali izgovor za svoje neznanje. Autor optužuje ove nepripadnike da »ne tragaju za Bogom«.[7] Pisac shvata Isusovu poruku kao ohrabrenje da se upusti u proces traženja: »tragaj i istražuj staze kojima bi trebalo da ideš, jer ništa drugo nije tako dobro«.[8] Autor izjavljuje da takva potraga duše na kraju ipak postiže ispunjenje:

... racionalna duša koja se zamorila tragajući — saznala je o Bogu. Naprezala se istražujući, podnoseći telesne tegobe, zamarajući noge idući za evanđelistima, učeći o Onome koji je nedokučiv ... Ona se odmarala u onome koji je smiren. Ona je ležala u bračnoj sobi. Jela je hranu sa gozbe za kojom je žudela ... Našla je što je tražila.[9]

Pravi hrišćani idu njenim putem. Međutim, neznalice to ne traže:

Oni - koji su neuki - ne traže Boga. Oni ne pitaju o svojemu pre­bivalištu, koje postoji u pokoju, već žive kao zvijeri. Oni su opakiji od pogana, jer se, prije svega, ne pitaju o Bogu, a njihovo ih tvrdo srce vu­če nadolje u okrutnost. Štoviše, ako nađu nekoga tko pita o svom spase­nju, njihovo tvrdo srce smišljat će kako da naudi tom čovjeku. I ako on ne prestane propitkivati, oni ga u svojoj okrutnosti ubijaju, misleći da su za se učinili dobro djelo.[10]

Oni koji ne postavljajući pitanja, i prihvataju ponuđeno bogosluženje, ne samo da ostaju neznalice, nego »ako naiđu na nekoga ko se raspituje za spasenje«[11], odmah preduzimaju korake da ga cenzurišu i ućutkaju. Pored toga, ti »neprijatelji« tvrde da su oni »pastiri« duša, ali njen pravi pastir učio ju je gnozi.[12]

Autor kaže da pastiri ne shvataju da istinski hrišćanin ima direktan pristup Hristu, istinskom pastiru duše, i nije mu potrebno njihovo vođstvo.[13] Niti ti takozvani pastiri shvataju da prava crkva nije vidljiva, nego da »ona ima nevidljivo, duhovno telo« [14] — što znači njoj pripadaju samo duhovni. Povrh svega, ti »nepripadnici« su pili vino, imali polne odnose i bavili se običnim poslovima kao pagani. Da bi opravdali svoje ponašanje, ugnjetavali su i klevetali one koji su postigli gnozu i koji su upražnjavali potpuno odricanje. Autor izjavljuje:

Oni nas ne interesuju kad nas (blate). I mi ne obraćamo na njih pažnju kad nas proklinju. Kad nam bacaju sramotu u lice, mi ih gledamo i ne govorimo. Jer oni rade svoj posao, a mi idemo gladni i žedni.[15]

AnalizaUredi

George W. MacRae ocenjuje da Konačno učenje ne sadrži tipične gnostičke kozmogenske mitove. Izuzev nekoliko izraza kao što su "evanđelisti", "slušanje propovijedi" i sličnih, nema ničeg izrazito kršćanskog u djelu, a ne postoji niti ikakvih naznaka oslanjanja na ži­dovsku misao, kao u tolikim drugim traktatima iz Nag Hammadija.[1]

Elaine Pagels smatra da ova priča ukazuje i na šire društveno značenje, odnosno da govori o borbi onih koji su duhovni, bliski duši, protiv onih koji su joj strani.[13] Ona još smatra da spis žestoko napada zvanično hrišćanstvo oličeno u crkvi biskupa.[13]

IzvoriUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Izvorni koptski tekstovi (Konačno učenje, uvod: George W. Macrae)
  2. Autoritativno učenje 22.19 (passim), u: NHL 278 i dalje.
  3. Ibid., 23.13—14, u NHL 279.
  4. Ibid., 34.19, u: NHL 283.
  5. Ibid., 34.4, u: NHL 282.
  6. Ibid., 34.12—13, u: NHL 282.
  7. Ibid., 33.4—5, u: NHL 282.
  8. Ibid., 34.20—23, u: NHL 283.
  9. Ibid., 34.32—35.16, u: NHL 283.
  10. Konačno učenje
  11. Ibid., 33.16—17, u NHL 282.
  12. Ibid., 32.30—33.3, u: NHL 282.
  13. 13,0 13,1 13,2 Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
  14. Ibid., 32.30—32, u: NHL 282.
  15. Ibid., 27.6—15, u: NHL 280.

Vidi jošUredi

Vanjske vezeUredi