Artemidor
Artemidor ili Artemidor iz Efesa (starogrčki: Ἀρτεμίδωρος / Artemidōros) bio je profesionalni prorok koji je živeo u 2. veku nove ere. Autor je sačuvanog dela u pet knjiga pod naslovom Sanovnik (starogrčki: Ονειροκριτικά / Oneirocritica, dosl. ‘’Tumačenje snova’’).[1] Ne treba ga mešati sa drugim Artemidorom iz Efesa, koji je bio geograf i živeo u 1. veku pre n. e.
Artemidorovov Sanovnik sažima sva drevna znanja o proricanju na temelju snova, tzv. oneiromantiji, i vekovima će služiti kao referentni rad na tom pitanju. Tim se delom za svoja istraživanja služio i Sigmund Freud. Artemidorovo mesto rođenja je upitno, ali on sam, u uvodu svoja dva druga dela (Traktat o augurima i Traktat o hiromantiji) za sebe kaže da je "iz Efesa“.
Antički čovek nikad nije prestao da se zanima za snove, koji su doživljavani kao spona između čoveka i svega što prevazilazi iz njega. Parafrazirajući Freudovo delo O snovima, može se reći da je antički čovek smatrao kako san prenosi bilo dobronamernu bilo nepovoljnu informaciju koja dolazi od viših sila, bogova i demona. Od vremena homerskih pesama u 8. veku pre n.e. postavlja se pitanje o tumačenju snova i o ljudima koji ih tumače. Od 5. veka pre n.e. grčki tekstovi počinju da koriste termin oneirokritès da označe ove tumače snova. Često su to skromni ljudi koji se obraćaju publici koju susreću na agori ili povodom velikih skupova hodočasnika, tokom panegirija. Za malu sumu novca oni mehanički objašnjavaju snove onima koji im prilaze.[2].
U isto vreme, snovi igraju sve značajniju versku ulogu, kao u obožavanju Asklepija. To dovodi do razvoja jedne vrste medicinskog svetilišta, u kojima pacijenti putem snova dobijaju svete za izlečenje. Drugi tumači snova stavljaju se u službu moćnika, poput Aristandra iz Telmesa, koji je bio tumač snova Aleksandra Velikog. Ovi profesionalci, svesni tehničke prirode svoje veštine koju metodično vežbaju, podstiču izradu teorijskih i praktičnih rasprava. Od sve ove proizvodnje preživeo je samo Artemidorov sanovnik.
Život
urediArtemidor je poznat samo po onome što govori o sebi i onome što dodaju neki tekstovi u kojima se pominje, poput lekara Galena ili vizantijske enciklopedije Sude.[3] Zbog toga ga nije jednostavno datirati. Ali njegovo delo sadrži mnogo detalja koji omogućavaju da se vidi koliko je on predstavnik svog okruženja i svog vremena. Malo tekstova zapravo omogućava bolje razumevanje stvarnosti rimskog Istoka, to jest onog dela Rimskog Carstva u kome se još uvek govorilo grčkim jezikom.
Artemidor evocira neke istorijske događaje: pobunu kirenskih Jevreja koja je izbila 115. godine, na kraju vladavine Trajana;[4] Eusebijino takmičenje, koje je utemeljio Antonin Pije oko 138-139, u znak sećanja na svog prethodnika i usvajatelja Hadrijana.[5] To omogućuje datiranje Artemidorovog života i dela. Kao što je spomenuo lekar Galen oko 175-180 (Komentar Hipokratove rasprave o ishrani u akutnim bolestima), zaključujemo da bi se Artemidorova aktivnost odvijala u godinama 140-180, premda preciznije datiranje nije moguće. Artemidor je tako živeo u vreme kada je Rimsko Carstvo pod vodstvom Antonina Pija (138-161) i Marka Aurelija (161-180) bilo na vrhuncu svoje moći i razvoja. Jedan je od mnogih autora koji su obeležili ovo novo zlatno doba grčke književnosti i misli, u razdoblju "rimskog mira" (pax Romana).
Za sebe Artemidor kaže da je građanin Efesa. Nesumnjivo je proveo dobar deo svog života u ovom bogatom i gusto naseljenom gradu Male Azije, na obali Egejskog mora. Brojni spomenici iz 2. veka koje su austrijska iskopavanja otkrila na lokalitetu Efesa svedoče o urbanom pejzažu kojem je Artemidor svedočio i o prosperitetu ovog grada, kojim je tada dominirala bogata elita uglednika i koji je služio kao glavni grad rimske provincije Azije. Život u Efesu se romanizirao: na primer, tamo su se organizovale gladijatorske borbe, što je bilo strano grčkoj tradiciji. Artemidorov traktat svedoči o ostatku važnosti ove vrste spektakla za njegovu publiku. Aktivna luka učinila je Efes otvorenim gradom prema spolja i ne bi trebalo da čudi to što je Artemidor mogao mnogo da putuje i što su do njega lako i obilno dolazile vesti o onome što se dešavalo širom Carstva.
Ako je preko svog oca, koji se prema Galenu zvao Foka, Artemidor bio Efežanin, majka mu je poticala iz Daldisa, mnogo skromnijeg grada u unutrašnjosti Male Azije, tačnije u Lidiji. Artemidor objašnjava da je insistirao da se njegov Sanovnik objavi pod imenom Artemidora iz Daldisa, a ne "iz Efesa", kao kod njegovih drugih dela. Želeo je naglasi domovinu svoje majke i učini je poznatom.
Artemidorovo ime (na grčkom "Artemidin dar") možda svedoči o odanosti njegove porodice Artemidi, velikoj boginji Efesa (i on sam evocira Artemidu Efešku u IV, 4). U svojoj knjizi, međutim, Artemidor podvlači veze koje ga vezuju za glavnog boga grada Daldisa, Apolona Daldijana, koji se takođe zvao Apolon Mistes. U zaključku druge knjige objašnjava da mu je ideja da napiše Sanovnik došla od Apolona Mistesa, i to tokom jednog sna. Štaviše, božanska inspiracija je uobičajeno mesto među autorima ovog doba. Istoričar Dion Kasije takođe je u snu dobio podstrek da napiše svoju Rimsku istoriju.[6].
Premda se čini da je Artemidor bio jako vezan za svoje dve domovine, on je ipak mnogo putovao, posebno da bi prikupio potrebne informacije za svoja dela. Otputovao je u evropsku Grčku, gde su se i dalje održavala prestižna takmičenja u Olimpiji i na Istmu. Artemidor često ima priliku da dočara ovaj agonistički život grčkog sveta. On sam u pismu posvećenja kaže da je često posećivao popularne tumače "tokom mnogo godina, kako u Grčkoj, u gradovima ili tokom panegirija, tako i u Aziji, Italiji i na najvećim i najmnogoljudnijim ostrvima" (vidi takođe predgovor pete knjige, gde govori o snovima koje je sakupio "na panegirijama Grčke i Male Azije, a takođe i u Italiji"). Otišao je i u Italiju i, nesumnjivo, u Rim. Artemidoru su ova putovanja bila preduslov za pisanje Sanovnika i on toplo preporučuje putovanje sinu, koji se takođe zove Artemidor i koji je predodređen za istu aktivnost kao i njegov otac (prolog za četvrtu knjigu). Ali najpoznatiji svet mu ostaje Mala Azija, gde često spominje velike gradove poput Smirne, Pergama ili Kizika.
Oženio se Musonijom, kćerkom Gaja Musonija Rufa. Njihova se kćerka udala za čoveka po imenu Rufije (Rufius), za koga se navodi da je sin drugog Rufija i kćerke Gaja Cezija Basa.
Delo
urediPredgovori prve i četvrte knjige Sanovnika zaista pokušavaju da izlože osnovne principe i metode oneiromantije. Omogućavaju nam uvid u veliku brigu koju je pisac uložio u sastavljanje svoje dokumentacije. Ne samo da je putovao i upoznao se sa svim vrstama tumača snova, već je i prikupio što je moguće više oneirokritičnih rasprava (I, posveta); često spominje svoje prethodnike. Artemidor se i profesionalno bavio tumačenjem snova i tu je uslugu bez sumnje naplaćivao svojim dobrostojećim klijentima. Suda mu pripisuje tri različita dela: Oneirocritica, ali takođe i raspravu o proricanju zasnovanu na letu ptica (Oiônoskopika) te raspravu o čitanju linija ruke (Kheiroskopika).[7] Raspravu o letu ptica spominje i Galen, ali pripisivanje Artemidoru rasprave o čitanju linija na ruci ruke sigurno je netačno jer govori o onima koji to čine kao o šarlatanima.[8] Sam Artemidor kaže da je napisao mnogo knjiga (III, zaključak). Međutim, Sanovnik je jedina njegova knjiga koja je došla do nas.
Treba dodati da se, iako je reč o gatanju, pa se stoga, s naše tačke gledišta, o sujeverju, Artemidor stavlja u uveliko racionalističku perspektivu, budući da zahteva metodičku strogost, koja je nesumnjivo razlikovala njegovo delo od drugih sličnih dela.
Pored toga što je praktikovao oneiromantiju, Artemidor je pročitao sve drevne rasprave i često je posećivao mnoge proroke, proučavajući tako snove koji se tu i tamo pričaju. Artemidor ne samo da sebe nije video kao šarlatana, nego je bio uveren da se bavi korisnim i naučnim radom. Svoju veštinu objašnjava sa još većom iskrenošću kad kaže da pojedini delovi njegovog dela nisu namenjeni javnosti, već samo njegovom sinu, poput cele četvrte knjige. U ovom odeljku pokušava da uđe dublje u nauku o snovima kako bi sinu dao alat za tumačenje koji će ga učiniti "tumačem snova boljim od svih ili bar ne gorim od bilo kog drugog".[9]
U stvari, Artemidorova je dokumentacija impresivna i sadrži oko tri hiljade snova. Njegova vera u prediktivnu vrednost snova istog je reda kao i vera primitivca prema ritualu magije, čiji neuspeh da proizvede očekivani efekat ne poništava verovanje nego se pripisuje grešci u izvođenju rituala. To je slučaj sa oneiromantijom. San je po definiciji uvek istinit. To što se san ne ostvaruje onako kako se očekivalo ne znači da je oneiromantija kao disciplina uzaludna, već da tumač snova nije uzeo u obzir sve elemente sna ili da ih je pogrešno protumačio. Potrebna je velika pronicljivost da bismo bili dobar prorok i pokazali superiornu sposobnost da odgonetnemo zagonetke koje nam božanstvo genijalno nudi kroz san.
Na primer, Artemidor se seća sna jednog kapetana broda koji je, izgubljen u oluji, sanjao da pita da li će ikada stići u Rim. Odgovor je bio "ou", grčka reč koja znači "ne". Činilo se da je to bio jasan odgovor. Međutim, ovaj hrabri kapetan je ipak stigao u Rim, ali 470 dana kasnije. Da li je san bio kriv? Ne, objašnjava Artemidorus, jer, u matematičkom sistemu notacije koji se koristi na grčkom, slovo omikron vredi 70, a ypsilon 400, ukupno 470: san je zato predvideo istinu, jer "nema razlike između izgovaranja samog broja i izgovaranja imena slova koje izražava broj".
Reference
uredi- ↑ "Artemidorus Daldianus" in The New Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica Inc., 15th edn., 1992, Vol. 1, p. 599.
- ↑ V. npr. Aristofanove Ose, st. 52-53.
- ↑ Suda α 4025.
- ↑ Oneirocritica, IV, 24.
- ↑ Oneirocritica, I, 26.
- ↑ Dion Kasije, 72, 23.
- ↑ Suda α 4025.
- ↑ Galen, II, 69
- ↑ Oneirocritica, IV, 216.
Vanjske veze
uredi- Wiki Classical Dictionary: Artemidorus, s člankom o Artemidoru iz Dictionary of Greek and Roman Biography Charlesa Smitha (1867)
- Suda Online: Artemidorus Arhivirano 2017-12-28 na Wayback Machine-u
- Ancient Divination and Astrology on the Web, Dream interpretation resources