Arktin iz Mileta

Arktin iz Mileta (starogrčki: Ἀρκτῖνος ὁ Μιλήσιος) bio je starogrčki pesnik, koga Dionisije Halikarnašanin naziva najstarijim grčkim pesnikom,[1] a neki drugi izvori čak kažu da je živeo pre Homera; no svi stari pisci koji Arktina pokušavaju preciznije vremenski odrediti slažu se u tome da je živeo negde u vreme prvih olimpijada.[2]

Datiranje

uredi

Suda kaže da se Arktinov otac zvao Telej (Τήλευς) i da je bio potomak Nauteja (Ναύτευς), te da je Arktin bio epski pesnik, učenik Homerov i da se, prema Artemonu iz Klazomene, "rodio tokom 9. olimpijade, 410 godina nakon trojanskog rata", tj. u periodu između 744. i 741. pne.[3] Drugi hroničari vrhunac njegova stvaralaštva stavljaju u 775. godinu pne., no danas se sva ta datiranja uglavnom smatraju bezvrednim, a i sam se Arktin naziva "maglovitom" ličnošću.[4]

Artkin se smatrao najistaknutijim među pesnicima kikličkih epopeja, od kojih su mu se u antici jednoglasno pripisivale dve pesme, koje su pripadale trojanskom ciklusu. Etiopida (Αἰθιοπίς), u pet pevanja, sadržinski se nastavljala na Homerovu Ilijadu, a glavni su joj junaci bili Memnon, kralj Etiopljana, i Ahilej, koji ga je usmrtio.[5] Razorenje Ilija (Ἰλίου περσίς), u dva pevanja, opevalo je zauzeće i uništenje Troje, kao i događaje koji su potom usledili, sve do odlaska Grka.[6][7] Treću epsku pesmu, Titanomahiju, kojom je verovatno započinjao ceo epski ciklus, jedni su pripisivali Eumelu iz Korinta, a drugi Arktinu.[8]

Reference

uredi

Literatura

uredi
  • Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd. 
  • Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. New York: Oxford University Press. 
  • Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press. 
  • Schmitz, Leonhard (1867). „Arctinus”. u: Smith, William. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston. str. 21. 
  • Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb.