Otvori glavni meni

Ariš (lat. Larix) je rod drveta iz porodice Pinaceae. U ovom rodu postoji 10—14 vrsta[1] biljaka od kojih se u Evropi i severnoj Aziji nalazi oko sedam. Fosilna istorija roda je veoma bogata i kazuje da su ariši bili veoma rasprostranjeni tokom čitavog tercijara. Najstariji fosilni nalaz roda je vrsta -{Larix altoborealis}- -{LePage & Basinger}-, česta od sredine eocena[2].

Ariš
Mélèze en Automne.JPG
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Koljeno: Pinophyta
Razred: Pinopsida
Red: Pinales
Porodica: Pinaceae
Rod: Larix
Miller

Najpoznatiji predstavnik ovog roda je evropski ariš (-{Larix europaea}-). Ariši se javljaju u hladnom i umerenom pojasu severne polulopte. Najrasprostranjenije su u Rusiji (tajge) i Kanadi. Ariši su interesantni jer su, iako četinari, listopadne biljke.

Sadržaj/Садржај

OsobineUredi / Уреди

Biljke iz ovog roda imaju pravo i visoko stablo, visine od 15 do 50 metara, a izuzetno i do 80 metara. Glavna osovina nosi nepravilno, pršenasto raspoređene grane. Biljke iz ovog roda imaju dve vrste izdanaka: kratke i duge. Lišće je igličasto i opada svake jeseni. Na dugačkim izdancima lišće je spiralno raspoređeno, a na kratkim skupljeno u čuperke. Ariši poseduju šišarke, koje su okrenute na gore.

Klasifikacija i vrsteUredi / Уреди

 
Šišarke Evropskog ariša

Ranije se rod ariša delio na dve sekcije na osnovu dužine zaštitnih ljuspi (brakteja) u šišarkama: -{sect.}- -{Larix}- je sadržala vrste sa malim i slabo primetnim zažtitnim ljuspama, dok su u -{sect.}- -{Multiserialis}- bile vrste sa dugačkim zaštitnim ljuspama[3][4]. Genetička istraživanja (-{Gernandt & Liston}- 1999) [5] nisu podržala ovu podelu, već ukazuju na razlike između vrsta Starog Sveta i vrsta Novog Sveta. Prema njihovim rezultatima, dužine šišarke i zaštitnih ljuspi u njima su prosto adaptacije na klimatske uslove. Po još novijim istraživanjima (Wei and Wang 2003, 2004) [6] prisutne su tri monofiletske klade unutar roda -{Larix}-: jedna koja obuhvata severnoameričke vrste, jedna koja obuhvata evroazijske vrste sa kratkim zaštitnim ljuspama, i jedna koja obuhvata evroazijske vrste sa dugačkim zaštitnim ljuspama (izuzetak je vrsta -{Larix sibirica}- koja ima kratke ljuspe a nalazi se u kladi sa vrstama dugih ljuspi).

Postoji 10-14 vrsta ariša. One obeležene asteriskom (*) u donjem spisku nisu prihvaćene od svih autora kao posebne vrste.

evroazijske vrste sa kratkim zaštitnim ljuspama u šišarkama
evroazijske vrste sa dugačkim zaštitnim ljuspama u šišarkama
severnoameričke vrste
  • -{Larix laricina}-. Šume Severne Amerike.
  • -{Larix lyallii}-. Visoke planine na severozapadu SADi jugozapadu Kanade.
  • -{Larix occidentalis}-. Niže planine na severozapadu SADi jugozapadu Kanade.

Većina ovih vrsti može se ukrštati u uzgoju; najpoznatiji hibrid je -{Larix × marschlinsii}-, koji je nastao u Švajcarskoj i Škotskoj ukrštanjem ariša koji su uzgajani zajedno.

IzvoriUredi / Уреди

  1. Mala enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-Lj). Izdavačko preduzeće „Prosveta“, Beograd 1959.
  2. J-{agels, R., LePage, B.A., Jiang, M. Eocene Larix from arctic Canada. IAWA Journal, Vol. 22 (1), 2001: 73–83}-
  3. -{Bobrov, E. G. 1972. Kratkiy obzor vidov Listvennits - Synopsis specierum generis Larix Miller. Novit. Syst. Pl. Vasc. 9: 4-15.}-
  4. -{LePage, Ben A. and James F. Basinger. 1995. The evolutionary history of the genus Larix (Pinaceae). pp.19-29 in Schmidt, W.C. and K.J. McDonald (compilers). Ecology and management of Larix forests: a look ahead; proceedings of an international symposium; Whitefish, Montana, U.S.A., October 5-9, 1992. Ogden, UT: U.S.D.A. Forest Service General Technical Report GTR-INT-319.}-
  5. -{Gernandt, D. S., & Liston, A. 1999. Internal transcribed spacer region evolution in Larix and Pseudotsgua (Pinaceae). Amer. J. Bot. 86: 711-723.}- dostupno u .pdf formatu.
  6. -{Wei, X-X and X-Q Wang. 2003. Phylogenetic split of Larix: evidence from paternally inherited cpDNA trnT-trnF region. Plant Systematics and Evolution. 239: 67–77.}- dostupno u .pdf formatu

Eksterni linkoviUredi / Уреди