Šećerni alkohol

Šećerni alkohol (poliol,^[1] polihidroksilni alkohol, polialkohol, glicitol) je hidrogenisana forma ugljenog hidrata, čija karbonilna grupa (aldehid ili keton, redukujući šećer) je redukovana do primarne ili sekundarne hidroksilne grupe (otuda alkohol). Šećerni alkoholi imaju opštu formulu H(HCHO)_n+1H, dok šećeri imaju formulu H(HCHO)_nHCO. U hrani se šećerni alkoholi obično koriste kao zamena stonog šećera (saharoze), često u kombinaciji sa veštačkim zaslađivačima visokog intenziteta da bi se kompenzovala manja sladkost. Među njima, ksilitol je verovatno najpopularniji usled sličnosti sa saharozom po izgledu i slatkoći. Šećerni alkoholi ne doprinose propadanju zuba.^[2]^[3]

Konzumiranje šećernih alkohola utiče na nivoe šećera u krvi. Šećerni alkoholi mogu da uzrokuju nadimanje i dijareju kad se konzumiraju u eksesivnim količinama.^[4]

Neki od često korištenih šećernih alkohola su:

Metanol (1 ugljenik)
Glikol (2 ugljenika)
Glicerol (3 ugljenika)
Eritritol (4 ugljenika)
Treitol (4 ugljenika)

Arabitol (5 ugljenika)
Ksilitol (5 ugljenika)
Ribitol (5 ugljenika)

Manitol (6 ugljenika)
Sorbitol (6 ugljenika)
Galaktitol (6 ugljenika)
Fucitol (6 ugljenika)
Iditol (6 ugljenika)
Inozitol (6 ugljenika; ciklični šećerni alkohol)

Volemitol (7 ugljenika)
Izomalt (12 ugljenika)
Maltitol (12 ugljenika)
Laktitol (12 ugljenika)
Poliglicitol

Disaharidi i monosaharidi mogu da formiraju šećerne alkohole. Kada su izvedeni iz disaharida (e.g. maltitol i laktitol), oni nisu potpuno hidrogenisani, već je jedna aldehidna grupa dostupna za redukciju.

Najjednostavniji šećerni alkoholi, etilen glikol i metanol, su slatki, ali su notorno toksični. Oni su hemikalije koje se koriste u antifrizu. Kompleksniji šećerni alkoholi uglavnom nisu toksični.

Šećerni alkoholi kao prehrambeni aditivi

Izvor: Antonio Zamora, „Ugljeni hidrati“^[5]
Ime	Slatkoća relativno na sahoarozu	Prehrambena energija (kcal/g)	Slatkoća po prehrambenog energiji
Arabitol	0.7	0.2	14
Eritritol	0.812	0.213	15
Glicerol	0.6	4.3	0.56
HSH	0.4–0.9	3.0	0.52–1.2
Izomalt	0.5	2.0	1.0
Laktitol	0.4	2.0	0.8
Maltitol	0.9	2.1	1.7
Manitol	0.5	1.6	1.2
Sorbitol	0.6	2.6	0.92
Ksilitol	1.0	2.4	1.6
Relatino sa: saharozom	1.0	4.0	1.0

Reference

↑ „Sugar Alcohols”. American Diabetes Association. 2009. Arhivirano iz originala na datum 2012-08-14. Pristupljeno 22-8-2012.
↑ „Role of Sugar-Free Foods and Medications in Maintaining Good Oral Health”. American Dental Assoiation. 5. 6. 2002.. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-20. Pristupljeno 1. 8. 2010.
↑ Bradshaw, DJ; Marsh, PD (1994). „Effect of Sugar Alcohols on the Composition and Metabolism of a Mixed Culture of Oral Bacteria Grown in a Chemostat.”. Caries Research 28 (4): 251–256. DOI:10.1159/000261977. PMID 8069881
↑ „Eat any sugar alcohol lately?”. Yale-New Haven Hospital. 10. 3. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-29. Pristupljeno 25. 6. 2012.
↑ Antonio Zamora, "Carbohydrates", Pristupljeno 15. 4. 2013.

Povezano

Zaslađivači

Spoljašnje veze

Sugar Alcohol Fact Sheet^{[mrtav link]}

[zucker-1] „Sugar Alcohols”. American Diabetes Association. 2009. Arhivirano iz originala na datum 2012-08-14. Pristupljeno 22-8-2012.

[toothgood-2] „Role of Sugar-Free Foods and Medications in Maintaining Good Oral Health”. American Dental Assoiation. 5. 6. 2002.. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-20. Pristupljeno 1. 8. 2010.

[oralsugar-3] Bradshaw, DJ; Marsh, PD (1994). „Effect of Sugar Alcohols on the Composition and Metabolism of a Mixed Culture of Oral Bacteria Grown in a Chemostat.”. Caries Research 28 (4): 251–256. DOI:10.1159/000261977. PMID 8069881

[yale1-4] „Eat any sugar alcohol lately?”. Yale-New Haven Hospital. 10. 3. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-29. Pristupljeno 25. 6. 2012.

[5] Antonio Zamora, "Carbohydrates", Pristupljeno 15. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]