Disambig.svg Za ostala značenja, v. Vrana (razvrstavanje).''

Vrane su članovi široko rasprostranjenog rod ptica, Corvus, porodice Corvidae. Rangiraju u veličini od relativno malih čavki golublje veličine (evroazijska i daurijanska) do običnog gavrana holarktičke oblasti i debelokljunog gavrana sa etiopijskih planina, 40 ili više članova ovog roda dolaze iz klimatsko umerenih kontinentima, osim Južne Amerike i nekoliko ostrva. U Evropi, reč „vrana“ se koristi da se označi crna vrana i siva vrana, dok u Severnoj Americi označava meričku vranu ili severnozapadnu vranu.

Vrana
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Corvidae
Rod: Corvus

Rod vrana čini trećinu vrsta iz Corvidae porodice. Pokazalo se da su vrane evoluilare u Aziji od porodice corvus, koja je evoluirala u Australiji. Skupina vrana se zove "ubistvo vrane" ili jato vrana.

U Evroaziji je zastupljena sa 6 podvrsta, od kojih dve, crna vrana i siva vrana, žive u Evropi. Ove dve podvrste koje žive u Evropi razlikuju se samo bojom perja. Podvrsta koja pretežno nastanjuje severoistok Evrope ima crno perje sa plavkastim odsjajem (crna vrana), dok podvrsta sa jugozapada ima sivo telo sa crnim krilima, crnim perjem u repu i crnom glavom. Kljun je kod obe podvrste debeo, spreda savijen prema dole. Pera repa su ravna, a noge isto crne. Mnoge su postale svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama.

Legende i mitovi o VranamaUredi

Postoji velik ibroj legendi i mitova o vranama, a jedna od njih je da vrana pokazuje duši put ka svetu mrtvih, ali ako neka duša dođe u zemlju mrtvih puna bola zbog neke nepravde koja joj je učinjena, ona ne može da nađe mir. Ponekad se dogodi da je vrana opet prenese u svet živih, gde takva duša treba da ispravi nepravdu da bi pronašla mir u svetu mrtvih.

U starom Egiptu su dve vrane, kao i dve grlice bile simboli monogamije. Za drevne Kelte, vrana je bila znamenje smrti i sukoba, a za mnoge Stare Grke i Rimljane simbol zla. Grčka mitologija ju je povezivala sa proročkim moćima boga lepote Apolona i smatrala je glasnikom boga podzemnog sveta Hada.

Indijanci su vrane smatrali inteligentnim pticama i simbolom otpornosti, lukavosti, nezavisnosti i preživljavanja u najtežim uslovima, kao i simbolom drevne mudrosti i magije.Nomadski narodi su imali pozitivno misjenje o vranama, te su ih smatrali simbolom napretka jer su njihove oči često uperene prema stadu životinja.

U kineskim i japanskim mitovima vrana je prikazana kao simbol ljubavi i primer sinovljeve ljubavi i predanosti. Jedna kineska legenda govori nam kako je vrana postala simbol sunca. Hindusko božanstvo Šani, sudija u svetu mrtvih, je često prikazivan na leđima vrane.

Vreme gneždenjaUredi

U vreme gneždenja, vrane žive u manjim jatima koja se, naročito u sumrak, okupljaju u velika jata ako imaju zajednička stabla na kojima spavaju. U vreme parenja - otprilike od marta, okupljaju u parove koji se odvajaju od jata i zadržavaju se uglavnom u području gneždenja, dok se istovremeno oblikuju jata ptica koje se ne pare. Uglavnom se gnezde po šupljem drveću ili na visokim krošnjama. U aprilu ženka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angažuju i mužjak i ženka, ali glavnu reč ima ženka, jer ona leži na gnezdu. Mladunci su čučavci, a mogu a leteti nakon od 4 do 5 sedmica. Često nastanjuju šume i poljoprivredno zemljište. Neke jedinke žive u gradskim parkovima, ali i vrtovima i dvorištima.

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi