Tito i ja
Tito i ja je komedija iz 1992. godine u režiji Gorana Markovića.[1][2]
| Tito i ja | |
|---|---|
 | |
| Režija | Goran Marković |
| Produkcija | Goran Marković Zoran Tasić |
| Scenario | Goran Marković |
| Uloge | Dimitrije Vojnov Lazar Ristovski |
| Muzika | Zoran Simjanović |
| Premijera | 1992 |
| Jezik | srpskohrvatski |
| Trajanje | 118 min. |
| Država |  Srbija i Crna Gora Francuska |
| Kompanija | |
| Distributer | Kino International |
| Tehnička ekipa | |
| Fotografija | Radoslav Vladić |
| Montaža | Snežana Ivanović |
Radnja uredi
Radnja filma se odvija u socijalističkoj Jugoslavijii tokom 1950-ih. Zoran je zdepasti desetogodišnjak iz Beograda koji živi u stanu koji njegovi roditelji dele sa tetkom, ujakom i njegovom bakom. U ranoj eri Jugoslavije, mnoge kuće su oduzete vlasnicima u programima zemljišne reforme. Zoranovi umetnički nastrojeni roditelji, pijanista i balerina, se ne slažu se najbolje sa njegovom tetkom i ujakom i između njih stalno izbijaju svađe.
Zoranovi roditelji su skeptični prema Titovoj vlasti, dok mali Zoran Tita vidi kao svog ličnog heroja. U školi je naučio da je Tito najbolji čovek koji je ikada živeo, i mašta o susretu sa njim. Zoranov otac postaje zabrinut zbog pomisli da Zoran voli Tita više od svojih roditelja. Jednog dana u školi, Zoran piše sastav u obliku pesme pod naslovom „Zašto volim predsednika“, koji je ocenjen kao najbolji sastav o Titu među onima koje su beogradski školarci poslali na literarni konkurs. Njegova nagrada je jednonedeljna ekskurzija do Titovog rodnog kraja. Na ovo putovanje ide i Zoranova simpatija, Jasna, starija devojčica koja živi u sirotištu.
Putovanje vodi čovek po imenu Raja, koji je izraziti staljinista. Od samog početka putovanja se razvija rivalstvo između Raje i Zorana. Raja i druga deca se često rugaju Zoranovom izgledu i ponašanju, ali Zoran ostaje nepokolebljiv. I dalje mašta o susretu s Titom, ali je takođe zaokupljen željom da ga Jasna primeti. Tokom pauze, Zoran vidi jednog od starijih dečaka, Kengura (nadimak koji mu je dat zbog njegove visine), kako ljubi Jasnu. Putovanje postaje sve apsurdnije i dostiže vrhunac kada Raja odluči da se našali sa decom tako što će se obući u duha i plašiti ih, stvarajući galamu i nered u istorijskom zamku u kom prespavljuju.
Naredni dan, Raja otkriva da je Zoran ukrao prsten kako bi ga poklonio Jasni. Raja naređuje da ga vozom pošalju kući, ali dok Zoran čeka, jedna od devojčica staje na njegovu stranu. Svi učenici mu se pridružuju i biva odlučeno je da će Zoran nastaviti putovanje s njima. Završavaju ekskurziju i stižu u Titovo rodno selo Kumrovec, i Zoran je zamoljen da održi govor. Dok čita svoju pesmu, on odluči da je prepravi i da naglasi da zapravo svoje roditelje i prijatelje voli više od Tita.
Film se završava prijemom gde deca dobijaju priliku da se upoznaju sa Titom, ali Zoranu više nije stalo do toga. Dok se druga deca okupljaju u sobi za prijem, on se šunja do švedskog stola i uživa u hrani.
Uloge uredi
- Dimitrije Vojnov: Zoran
- Anica Dobra: Zoranova majka
- Miki Manojlović: Zoranov otac
- Olivera Marković: Zoranova baka
- Rade Marković: Zoranov deda
- Bogdan Diklić: Zoranov stric
- Ljiljana Dragutinović: Zoranova strina
- Voja Brajović: Josip Broz Tito
- Lazar Ristovski: Raja
- Branimir Brstina: Strahinja
- Milutin Dapčević: Kengur
- Milena Vukosav: Jasna
- Nebojša Dugalić: policajac
- Jelena Mrdak: Ljilja
- Dragan Nikolić: Ganetov otac
- Uroš Nikolić: Đura
- Olja Bećković: Đurina majka
- Milivoje Tomić: kustos
- Miodrag Tomović: Titov ađutant
- Vesna Trivalić: učiteljica
- Jelena Živković: Svetlana
- Žarko Laušević: Borko
- Ilija Bašić: agent 1
- Dušan Jakšić: agent 2
- Tamara Vučković: pevačica
Produkcija uredi
Scene koje prikazuju Hrvatsko zagorje snimane su na Fruškoj gori, jer je za vreme snimanja već počeo rat u Hrvatskoj.[3]
Nagrade uredi
- Srebrna školjka za najbolju režiju: Goran Marković (1992)[4]
- Srebrna školjka za mladog glumca: Dimitrije Vojnov (1992)[4]
Nasleđe uredi
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911–1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Tito i ja se nalazi na toj listi.[5]
Izvori uredi
- ↑ Tito i ja, pristupljeno 2023-11-01
- ↑ „Filmska baza - Tito i ja”. 2021-02-03. Arhivirano iz originala na datum 2021-02-03. Pristupljeno 2023-11-01.
- ↑ Nježić, Tatjana (16 November 2013). „Goran Marković: Uspeh korumpira, neuspeh čeliči” [Goran Marković: Success Corrupts, Failure Makes You Stronger]. B92. Pristupljeno 10 December 2014.
- ↑ 4,0 4,1 „San Sebastian Film Festival 1992 Awards”. sansebastianfestival. Pristupljeno 2024-03-02.
- ↑ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Pristupljeno 2023-11-01.
Spoljašnje veze uredi
- Tito i ja na sajtu IMDb
- Tito and Me na Rotten Tomatoes-u (en)