Thomas Müntzer

Tomas Mincer

Tomas Mincer (slika iz -{XVIII}- veka)
Tomas Mincer (slika iz -{XVIII}- veka)

Datum rođenja: 1498.
Mesto rođenja: Stolberg
Datum smrti:    25. maj 1525..
Mesto smrti: Muhlhausen

Tomas Mincer (nem. Thomas Müntzer ili Münzer, 1498-1525) je bio nemački sveštenik, doktor teologije i revolucionar tokom reformacije, u početku sledbenik Martina Lutera s kojim se ubrzo razišao zbog Luterove izdaje narodnog pokreta i zastupanja interesa plemstva i jedan od vođa Nemačkog seljačkog rata. Bio je zarobljen, mučen i glava mu je odrubljena u Milhojzenu 27.05.1525. kada mu je bilo tek oko 28 godina.

Mincer propoveda potpuno uništenje stare crkve i s njenim statusom povezanih širih društvenih i državnih odnosa. 1520. mora napustiti Cvikau zbog svojih buntovnih i beskompromisnih teza i sklanja se kod husita u Češkoj. 1522. stajao je na čelu prvih revolucionarnih pokreta plebejskih masa u gradu Alštetu u Tiringiji. Proteran i Tirginije uz Luterovo učešće, preneo je svoju delatnost u jugozap. Nemačku, svuda organizujući revolucionarne pokrete i slavši svoje emisare, u većini sdlučajeva pretstavnike revolucionarnog nižeg sveštensta, koji su svojim propovedima u znatnoj meri pripremali opštu eksploziju seljačkog ustanka u tom kraju. Minster se pred početak revolucije vratio u Tiringiju, kud su ga pozvale njegove pristalice, koje su početkom 1525. preuzele vlast u gradu Milhojzenu. Ne samo gradske plebejske mase nego i svo sitno građanstvo u Milhojzenu, zajedno s pobunjenim seljacima, prišli su Minceru. No pored hrabrosti i energije svoga vođe, ustanici se nisu dugo održali.

Mincerovo učenjeUredi

Versko učenje Mincerovo, izloženo u njegovim propovedima, skrivalo je pod hrišćanskom formom raznolikost panteističke filozofije, koja se mestimice dodiruje sa ateizmom (F. Engels). Biblijskom autoritetu je on suprotstavljao novo otkrovenje razuma u čoveku, koje postoji u sva vremena i kod svih naroda. Razum za Mincera i jeste 'sveti duh', a vera buđenje razuma u čoveku. Minster je negirao drugi svet i zagrobno kažnjvanje za grehe. Smatrao je da je dužnost vernog da uvede hiljadugodišnje 'carstvo božje' na zamlji. Pod 'carsdtvom božjim' je smatro društveno uređenje, osnovano na građanskoj i imovinskoj jednakosti, ukidanje privatne svojine i klasnih razlika, kao i državne vlasti nezavisne od radne opštine. Sve treba da bude zajedničko, učio je Mincer: i rad i imetak; svakom treba davati po njegovoj potrebi. Na taj način Mincerovo socijalno političko učenje se približavalo utopističkom komunizmu i anarhizmu. "Gospodari i gospoda glavni su lihvari, lopovi i razbojnici; oni sebi prisvajaju sve što je stvoreno, svaku stvar, ribu u vodi, pticu u vazduhu, bilje na zamlji - sve mora njima pripadati. Siromašnim govore o božjim zapovestima: bog je naredio, kažu oni, da se ne krade, ali smatraju, da se na njih ta zapovest ne odnosi; stoga oni deru kou sa siromašnog naseljenika, radnika i svih koji žive pod njima. Ako se neko usprotivi, šalju ga na vešala, a doktor Lažljivac kaže: Amin!" - Mincerove su reči, a nadimak 'Doktor Lažljivac' nadenuo je Luteru, izdajniku narodnog pokreta. Optuživao je Lutera da je crkvu podčinio vlasti kneževa i da hoće da bude novi papa. Suprotno od Lutera, kompromisera u ime 'mirnog progresa', Mincer je pozivao narod na ustank protiv Crkve, knezova, plemstva i gradskih patricija.

Mincerova revolucionarna ličnost i narodni pokret bili su predmet historijskih i filozofskih studija i literalna inspiracija (Th. Mundt, H. Eulenberg, Th. Mugge, E. Lissauer, R. Gottschall, W. Schaferdieks, C. Alberti)


  „„Ceo svet treba dobro prodrmati. Biće to lepa igra... bezbožnici će pasti sa svojih prestola, a potlačeni će se uzdići.“[1]
(Tomas Mincer, Otvoreno poricanje lažnog verovanja bezbožničkog sveta, kroz svedočanstvo Jevanđelja po Luki, predstavljeno siromašnim i jadnim hrišćanima, da bi ovi uvideli njegovu grešku, 1524.)

IzvoriUredi