Telomera

Telomera je kratki ponovljeni niz nukleotida na kraju eukariotskog hromozoma, koji štiti hromozom od razgradnje egzonukleazama i fuzije sa susednim hromozomima.^[1] Ponovljeni nizovi nukleotida se razlikuju kod različitih bioloških vrsta. Tako na hromozomima čoveka se nalaze nizovi CCCTAA. Njeno ime je izvedeno iz grćkih imenica telos (τέλος) 'kraj' i merοs (μέρος, koren: μερ-) 'deo'.

Tokom hromozomske replikacije,^[2]^[3] enzimi koji dupliraju DNK ne mogu da nastave duplikaciju do samog kraja hromozoma, tako da pri svakom dupliranju dolazi do skraćenja krajeva hromozoma^[4] (do toga dolazi zato što su za sintezu Okazakijevih fragmenta^[5] neophodno vezivivanje RNK prajmera duž zastojućeg lanca). Telomere su jednokratni baferi na krajevima hromozoma koji se skraćuju tokom ćelijske deobe. Njihovo prisustvo štiti gene ispred njih na hromozomu od neželjenog skraćivanja.

Tokom vremena usled ćelijski deoba, telomerni krajevi se skraćuju.^[6] Oni se obnavljaju posredstvom enzima, telomerazna reverzna transkriptaza.^[7]^[8]

Otkriće

Ponovljeni nizovi nikleotida

poznate telomerne sekvence
tip	vrsta	ponovljeni nizovi (od 5' ka 3' kraju)
kičmenjaci	čovek, miš, afrička žaba	TTAGGG
Gljive	Neurospora crassa	TTAGGG
Protozoe	Trypanosoma, Crithidia	TTAGGG
Protozoe - trepljari	Tetrahymena, Glaucoma	TTGGGG
Zelene alge	Chlamydomonas	TTTTAGGG
Insekti	Bombyx mori	TTAGG
Valjkasti crvi	Ascaris lumbricoides	TTAGGC
Kvasci	Schizosaccharomyces pombe	TTAC(A)(C)G(1-8)

Reference

↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
↑ Berg JM, Tymoczko JL, Stryer L, Clarke ND (2002). „Chapter 27: DNA Replication, Recombination, and Repair”. Biochemistry. W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-3051-0.
↑ Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walter P (2002). „Chapter 5: DNA Replication, Repair, and Recombination”. Molecular Biology of the Cell. Garland Science. ISBN 0-8153-3218-1.
↑ AtGoogleTalks, August 20, 2008 Molecular biologist Elizabeth Blackburn
↑ Goldstein, Elliott; Lewin, Benjamin; Jocelyn E. Krebs; Stephen T. Kilpatrick (2011). Lewin's genes X. Boston: Jones and Bartlett. str. 329. ISBN 0-7637-7992-X.
↑ Passarge, Eberhard. Color atlas of genetics, 2007.
↑ Weinrich SL, Pruzan R, Ma L, Ouellette M, Tesmer VM, Holt SE, Bodnar AG, Lichtsteiner S, Kim NW, Trager JB, Taylor RD, Carlos R, Andrews WH, Wright WE, Shay JW, Harley CB, Morin GB (December 1997). „Reconstitution of human telomerase with the template RNA component hTR and the catalytic protein subunit hTRT”. Nat. Genet. 17 (4): 498–502. DOI:10.1038/ng1297-498. PMID 9398860.
↑ Kirkpatrick KL, Mokbel K (2001). „The significance of human telomerase reverse transcriptase (hTERT) in cancer”. Eur J Surg Oncol 27 (8): 754–60. DOI:10.1053/ejso.2001.1151. PMID 11735173.

Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
Aubert G., Lansdorp P.M. (April 2008). „Telomeres and Aging”. Physiological Reviews 88 (2): 557–579. DOI:10.1152/physrev.00026.2007. PMID 18391173. Arhivirano iz originala na datum 2010-06-25. Pristupljeno 2014-06-16 [1] Arhivirano 2010-08-06 na Wayback Machine-u
Cong YS, Wright WE, Shay JW (September 2002). „Human telomerase and its regulation”. Microbiol. Mol. Biol. Rev. 66 (3): 407–25, table of contents. DOI:10.1128/MMBR.66.3.407-425.2002. PMC 120798. PMID 12208997
Eisenberg DTA (2011). „An evolutionary review of human telomere biology: The thrifty telomere hypothesis and notes on potential adaptive paternal effects”. American Journal of Human Biology 23 (2): n/a–n/a. DOI:10.1002/ajhb.21127. PMID 21319244.
Tomaska L., Nosek J., Kramara J., Griffith J.D. (2009). „Telomeric circles: universal players in telomere maintenance”. Nature Structural & Molecular Biology 16 (10): 1010–1015. DOI:10.1038/nsmb.1660. PMID 19809492.
Weinstein BS, Ciszek D (May 2002). „The reserve-capacity hypothesis: evolutionary origins and modern implications of the trade-off between tumor-suppression and tissue-repair”. Exp. Gerontol. 37 (5): 615–27. DOI:10.1016/S0531-5565(02)00012-8. PMID 11909679. — Člana sadrži detaljno razmatranje evolucionog porekla i medicinskog značaja telomernog sistema kod kičmenjaka, uključujući prožimajući kompromis između prevencije raka i popravke oštećenja. Takođe razmatra moguću opasnost od elongacije telomera kod laboratorijskih miševa.

Vanjske veze

Elizabeth Blackburn's seminars: "Telomeres and Telomerase" Arhivirano 2017-07-02 na Wayback Machine-u
Telomeres and Telomerase: The Means to the End Nobel Lecture by Elizabeth Blackburn, which includes a reference to the impact of stress, and pessimism on telomere length
Telomerase and the Consequences of Telomere Dysfunction Nobel Lecture by Carol Greider
DNA Ends: Just the Beginning Nobel Lecture by Jack Szostak

Ovaj članak o genetici je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[Berg-2] Berg JM, Tymoczko JL, Stryer L, Clarke ND (2002). „Chapter 27: DNA Replication, Recombination, and Repair”. Biochemistry. W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-3051-0.

[Alberts-3] Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walter P (2002). „Chapter 5: DNA Replication, Repair, and Recombination”. Molecular Biology of the Cell. Garland Science. ISBN 0-8153-3218-1.

[4] AtGoogleTalks, August 20, 2008 Molecular biologist Elizabeth Blackburn

[isbn0-7637-7992-X-5] Goldstein, Elliott; Lewin, Benjamin; Jocelyn E. Krebs; Stephen T. Kilpatrick (2011). Lewin's genes X. Boston: Jones and Bartlett. str. 329. ISBN 0-7637-7992-X.

[6] Passarge, Eberhard. Color atlas of genetics, 2007.

[Weinrich-7] Weinrich SL, Pruzan R, Ma L, Ouellette M, Tesmer VM, Holt SE, Bodnar AG, Lichtsteiner S, Kim NW, Trager JB, Taylor RD, Carlos R, Andrews WH, Wright WE, Shay JW, Harley CB, Morin GB (December 1997). „Reconstitution of human telomerase with the template RNA component hTR and the catalytic protein subunit hTRT”. Nat. Genet. 17 (4): 498–502. DOI:10.1038/ng1297-498. PMID 9398860.

[pmid11735173-8] Kirkpatrick KL, Mokbel K (2001). „The significance of human telomerase reverse transcriptase (hTERT) in cancer”. Eur J Surg Oncol 27 (8): 754–60. DOI:10.1053/ejso.2001.1151. PMID 11735173.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]