Stevan Leko Damjanović
Stevan "Leko" Damjanović (1911-1945) je bio četnički kapetan u drugom svetskom ratu, komandant Cersko-majevičke grupe korpusa JVuO.
Drugi svetski ratUredi
Kapetan Stevo Damjanović je, početkom marta 1942, od strane Draže Mihailovića bio određen da objedini dejstva i rukovodi svim četničkim jedinicama na području istočne Bosne. Došavši na to područje, naišao je na jedinstven otpor četničkih vođa, koji su priznavali Dražu Mihailovića kao vrhovnog komandanta, ali nisu dozvoljavali da na njihove položaje dođu oficiri. Naročito su bili protiv Damjanovića, koga su u dopisu od 20. juna 1942. ocenili kao nesposobnog za četničko-vojničke akcije, kao slabog organizatora, spletkaroša, zabušanta i sl. Dopis je potpisalo 14 četničkih komandanata.[1] Damjanović je na te optužbe odgovorio 20. jula, uputivši Draži Mihailoviću veoma opširan izveštaj.[2] Otpor lokalnih četničkih vođa u istočnoj Bosni (takođe i zapadnoj) potpunom potčinjavanju oficirima Draže Mihailovića trajao je sve do polovine 1943, kada su na komandne položaje najzad došli oficiri.[3]
1943. godinaUredi
29. decembra 1943. generalu Mihailoviću je iz Štaba Majevičkog korpusa stigla depeša da četnici ubijaju partizane redom, Nemci daju municiju, a muslimani ga zovu car Leko:
„Bande su prsle na sve strane. Četnici i narod sa sekirama gone, razoružavaju i ubijaju sve. Četnici su svi u pokretu i u gonjenju... Nemačke trupe, koje su bile na terenu odlaze i ostavljaju četnike za čišćenje terena. Četnici za vreme njihove akcije nisu dirani, delili su im municiju. Majevica za sada je čista od komunističkih bandi... Politikom uspeo sam da uvedem Turke u borbu protivu partizana rame uz rame sa mojim četnicima. Turci me nazivaju »Car Leko«.[4]“1944. godinaUredi
11. januara 1944. godine kapetan Damjanović je pitao generala Mihailovića da li da sarađuje sa Nemcima:
„Nemci preko svojih agenata traže da odem u Sarajevo, da navodno utanačimo sve oko ustupanja Istočne Bosne, pa i cele Bosne meni. Obećavaju oružje i sve drugo Srpskom narodu pod uslovom, da čistimo komunističke bande na dodeljenoj teritoriji. Na sva njihova navaljivanja preko svojih ljudi odbio sam to, upravo ostavio pitanje otvoreno u želji, da Vi donesete svoje rešenje. Molim hitno rešenje po prednjem.“Draža Mihailović mu je 13. januara odgovorio da mora vešto koristiti jedne neprijatelje protiv drugih:
„Sve što radi Damjanović mora biti vešto i ne sme da škodi našoj stvari. U velikom broju neprijatelja protiv kojih se borimo nije ništa nelogično koristiti jedne protiv drugih.[5]“29. januara, šef njegovog štaba izveštava Mihailovića da je kapetan Damjanović bio u Sarajevu ("sve sa njime u Sarajevu svršeno najbolje"), i da će "Majevica i Semberija u najkraće vreme biće čiste" od komunista.[6] 1. februara Leko izveštava Dražu da se vratio sa puta, da je uspeo akt "o saradnji protiv crvenih", da je dobio: 100.000 metaka, 500 bombi, 2 automatska oružja, a ostatak čeka.[7]
Komandant Cersko-majevičke grupe korpusa, Stevan-Leko Damjanović, i njegov pomoćnik, vojvoda majevičkih četnika Radivoje Kerović sastajali su se tokom antipartizanske operacije u istočnoj Bosni marta i aprila 1944. sa članovima štaba 13. SS „Handžar“ divizije,[8] sa kojima su se dogovorili o saradnji u otkrivanju i uništavanju partizanskih saradnika i partizanskih bolnica koje su ostale u severoistočnoj Bosni. Četnici i esesovci uspeli su da otkriju većinu sakrivenih bolnica, masakrirajući pri tome bolničko osoblje, ranjenike, civile osumnjičene za vezu sa partizanima i članove njihovih porodica.[9]
Završne operacijeUredi
Početkom 1945. godine, četnički potpukovnik Leka Damjanović je pomagao prelazak Gašparevićeve špijunsko-terorističke grupe obučene od Gestapoa, u Srbiju. Leka Damjanović je angažovao gumene čamce od nemačkih jedinica, koje su se nalazile u Amajlijama, kojima su se diverzanti trebali prebaciti preko Drine. Gašparović je sa ljudstvom došao do Drine u pratnji jednog bataljona jačine oko 120 ljudi, ali su partizani napali Nemce u Amajlijama, usled čega oni nisu mogli da doture čamce i pa je taj pokušaj prelaza propao. Leka Damjanović i Raja Banjičić su pokušali organizovati ponovo prebacivanje na istom mestu, ali bezuspešno, pošto su snage NOVJ već zaposele taj deo Drine. Tako su oba pokušaja prelaza Lovačke grupe Jugoistok na tom mestu propala.[10]
ReferenceUredi
- ↑ Arhiv VII, Ča, k. 210, reg. br. 12/2
- ↑ Arhiv VII, Ca, k. 210, reg. br. 15/2
- ↑ http://znaci.net/00001/4_14_1_123.htm
- ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_3_52.htm
- ↑ Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. la/1, depeša br. 361.
- ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_3_67.htm
- ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_3_74.htm
- ↑ Ljubo Kerović, Popis srpskih žrtava i bilješke za istoriju, 1995.
- ↑ Radivoje Kovačević; Sjeveroistočna Bosna 1944-1945. Prilog istoriografiji, Brčko 2005
- ↑ PLAN KOMANDE LOVAČKIH GRUPA JUGOISTOK
