Sofija Isusa Hrista

Sofija Isusa Krista (ili Mudrost Isusa Hrista) je gnostički spis otkriven u okviru zbirke Nag Hamadi. Nastao je krajem 1. ili početkom 2. veka.[1] Za sadržaj Sofije Isusa Krista je iskorišten nehrišćanski tekst Poslanica Eugnosta iz 1. veka, prilagođen tako što je dodat hrišćanski uvod, i na mesto naratora stavljen Isus.[2]

Isusovi učenici spomenu­ti u spisu, Filip, Matej, Toma, Bartolomej i Marija, odražavaju gnostičku tradiciju po kojoj su upravo ti učenici izraziti gnostici, i koji se redovno stavljaju u opreku sa učenicima koji su "ortodoksni", poput Petra i Ivana.[2]

NastanakUredi

Uzevši u obzir datum nastanka Eugnosta, ne bi bilo iznenađujuće da je Sofija Isusa Krista sastavljena ubrzo nakon dolaska kršćanstva u Egipat, u dru­goj polovici 1. stoljeća n.e. Tu pretpostavku dodatno učvršćuje prilično nepolemičan ton traktata.[2]

SadržajUredi

Rukopis počinje sledećom rečenicom, u kojoj se pored muških učenika pominju i Isusove učenice:

Nakon što je (Isus) ustao iz mrtvih, njegovih dvanaest učenika i sedam žena nastaviše da ga slede i odoše u Galileju, do gore koja se zove "Proricanje i Radost".

Tu se učenici okupljaju na gori, i »tada im se pojavljuje Iskupitelj, ne u svom prvobitnom obliku, već kao nevidljivi duh. Ali njegova pojava bila je pojava velikog anđela svetlosti.« Odgovarajući na njihovo čuđenje i užasavanje, on se smeši i nudi im da ih poduči tajnama (gr. mysteria) svetog plana »za vasionu i njenu sudbinu.« [3]

Ovaj spis naglašava kontrast između „gnostičkih“ i „pravovernih“ apostola. U prvu grupu spadajuju Filip, Toma, Vartolomej i Marija, dok se među pravovernima izdvajaju Petar, Matej i Jovan. Tekst takođe prenosi da je Spasitelj rekao učenicima: „Dadoh vam vlast nad svim stvarima kao deci [ne sinovima! M.V.] Svetlosti...“ [1]

IzvoriUredi

Vidi jošUredi

Vanjske vezeUredi