Рготина

Рготина;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
Становништво (2011)	1721
Положај
Координате	44°00′25″N 22°16′02″E / 44.006833°N 22.267333°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	153 m
	Рготина Рготина (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	19214
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Координате: 44° 00′ 25" СГШ, 22° 16′ 02" ИГД Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1721 становника (према попису из 1991. било је 2088 становника).

Историја uredi

У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.

Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.

Демографија uredi

У насељу Рготина живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (43,4 код мушкараца и 48,9 код жена). У насељу има 584 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	2223	^[1]
1953.	2331
1961.	2539
1971.	2578
1981.	2407
1991.	2088	2054
2002.	1760	1721

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	1.704	99,01%
Македонци	5	0,29%
Власи	5	0,29%
Роми	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
Југословени	1	0,05%
непознато	3	0,17%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	5	5
80+	22	46
75-79	36	55
70-74	57	83
65-69	59	71
60-64	55	77
55-59	52	44
50-54	76	85
45-49	74	69
40-44	58	44
35-39	40	38
30-34	59	44
25-29	50	37
20-24	58	35
15-19	51	36
10-14	44	36
5-9	31	37
0-4	30	22
просек	43.4	48.9

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	562	599	696	726	683	614	584

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	152	152	82	77	55	37	21	6	1	1	2.95

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	752	202	459	57	34	-
Женски	769	81	462	187	39	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	323	24	-	163	42	-	17	4	3	29
Женски	148	52	-	30	11	-	-	14	5	3
Оба	471	76	-	193	53	-	17	18	8	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	-	5	2	3	3	-	-	26
Женски	-	-	3	6	15	2	-	-	7
Оба	2	-	8	8	18	5	-	-	33

Референце uredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]