Wikipedija

Ikarije

Ikarije (grčki: Ἰκάριος / Ikários) ime je dve ličnosti u grčkoj mitologiji.

Ikarije iz Sparte uredi

Jedan Ikarije bio je sin Perijera i Gorgofone ili pak Ebala i Bateje, brat Hipokoontov i Tindarejev te, preko Peribeje, otac Penelope, Toanta, Damasipa, Imeusima, Aleteta i Iftime.[1] Prema drugim verzijama, bio je otac Penelope, Alizeja i Leukadija, koje mu je sve rodila Polikasta.[2] Kao druge njegove moguće žene spominju se Dorodoha (kći Orsihola) i Asterodija (kći Euripila);[3] Asterodija mu je navodno rodila pet sinova ― Amasiha, Falereja, Toonta, Feremilijada i Perilaja ― kao i ćerku Laodiku[4] ili Laodamiju.[5]

Ikarije je bio spartanski kralj i vrhunski trkač koji nikome nije dopuštao da se oženi njegovom ćerkom osim ako ga prethodno ne pobedi u trci. Odisej je uspeo u tome te se oženio Penelopom.[6] Nakon što su se venčali, Ikarije je pokušao da ubedi Odiseja da ostanu u Sparti. Njih dvoje su ipak otišli iz Sparte, ali Ikarije ih je sledio, moleći ćerku da ostane u rodnom gradu. Odisej joj je rekao da mora odlučiti želi li biti s ocem ili s mužem. Ona nije odgovorila, nego je skromno prekrila svoje lice velom. Ikarije je ispravno to protumačio kao znak njene želje da ode s Odisejem, te ih je pustio da odu, a na tom je mestu podigao kip Aidosi (Skromnosti).[7] Ikarije je očito još bio živ u vreme kad su se odigravali događaji opisani u Odiseji.

Ikarije iz Atine uredi

 
Ikarije prevozi vino, mozaik s Pafosa, 3. vek

Drugi Ikarije bio je iz Atine i živeo je u doba vladavine kralja Pandiona. Jednom prilikom srdačno je ugostio boga Dionisa, te ga je ovaj podučio veštini spravljana vina. Ikarije je počastio vinom svoje susede i pastire, no kad je vino počelo delovati oni pomisliše kako ih je Ikarije otrovao te ga ubiju. Njegova kći, Erigona, i njena kuja, Mera, pronašle su njegovo beživotno telo. Erigona se od žalosti obesila nad očevim grobom.[8][9] Dionis se razgnevio i kaznio je Atinu bolešću, uzrokujući ludilo kod svih neudatih žena, koje su se sve obesile upravo kao Erigona. Bolest nije prestala sve dok Atinjani nisu uveli verske obrade u čast Ikarija i Erigone. Ikarije je smešten među zvezde kao sazvežđe Volar (Βοώτης).[10][11] U Pafosu na Kipru otkriven je jedan mozaik u rimskoj vili iz 2. veka nove ere nazvanoj "Dionisovom kućom", koji prikazuje Dionisa kako pruža dar vinove loze i vina Ikariju kao nagradu za Ikarijevo nesebično gostoprimstvo.[12] Kliment Aleksandrijski imao je verovatno na umu ovog Ikarija[13] kad ga je nazvao mužem Fanoteje, žene za koju se verovalo da je izumela heksametar.[14]

Reference uredi

  1. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10, 3‒6.
  2. ↑ Strabon, Geografija, X, 2, 24.
  3. ↑ Sholija uz: Homer, Odiseja, XV, 16.
  4. ↑ Sholija uz: Homer, Odiseja, I, 275 i 277.
  5. ↑ Sholija uz: Homer, Odiseja, IV, 797.
  6. ↑ Pausanija, Opis Helade, III; 12, 2.
  7. ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 20, 10‒11.
  8. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III; 14, 7.
  9. ↑ Nono, Dionysiaca, 47. 34.
  10. ↑ Higin, Fabulae, 130.
  11. ↑ Higin, Astronomija, II, 4.
  12. ↑ C. Kondoleon, Domestic and Divine: Roman Mosaics in the House of Dionysos, Cornell University Press, 1995, str. 177.
  13. ↑ Kliment Aleksandrijski, Stromateis, I, 16.
  14. ↑ William Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1873, s.v. Phanothiea.

Eksterni linkovi uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ikarije&oldid=41220635