Wikipedija

Euripil

Euripil (grčki: Εὐρύπυλος) bilo je ime nekoliko različitih osoba u grčkoj mitologiji. Od njih su najpoznatija dva učesnika trojanskog rata: jedan (sin Euemonov) borio se na strani Ahejaca, a drugi (sin Telefov) na strani Trojanaca.

Sin Euemonov uredi

Euripil je bio tesalski kralj, sin Euemona i Ope.[1] Po jednoj drugoj vesti, njegova se majka zvala Deipila ili Deitiha.[2] Prema drugim genealogijama, bio je sin Hiperohov i otac Ormenov.[3]

Kao jedan od bivših Heleninih prosaca, Euripil je predvodio Tesalce tokom trojanskog rata.[4] Sa sobom je vodio jedan od većih grčkih mornaričkih kontingenata, tj. 40 brodova.[5] Hrabro se borio u ratu i često se navodi među ostalim prvorazrednim grčkim junacima pod Trojom, kao što su Idomenej, Diomed, Ajant itd.[6] U Ilijadi Euripil je jedan od onih koji prihvataju Hektorov izazov na dvoboj, ali je ispao u žrebu.[7] Pritekao je u pomoć Ajantu kad se ovaj, ranjen i umoran od teške borbe, povukao s bojišta: braneći Ajanta ubio je Apisaona, ali ga je jedna od Parisovih strela pogodila u butinu i izbacila ga iz borbe.[8] To se dogodilo u istoj knjizi u kojoj su ranjeni i izbačeni iz borbe i svi drugi veliki ahejski junaci.[9] Kad se povukao iz bitke, rane mu je negovao Patroklo, koga je Euripil tom prilikom nagovorio da uđe u borbu i pored toga što je Ahil odbijao da se uključi.[10] Euripil je ubio ne manje od četiri neprijateljska borca, uključujući i već spomenutog Apisaona, zatim Hipsenora[11] Melantija[12] i Aksiona:[13] Ovo znači da Higin greši kad kaže da je Euripil ubio samo jednog branitelja Troje.[14] Euripil se nalazio i među grčkim vojnicima koji su se sakrili u trojanskom konju.[15]

Euripil je preživeo trojanski rat; njegovu dalju sudbinu opisuje Pausanija. Nakon rata Euripil je kao deo ratnog plena dobio i jedan kovčeg. Taj je kovčeg ostavio za sobom Eneja kad je pobegao iz Troje ili ga je namerno ostavila Kasandra proklevši svakog Helena koji bi ga otvorio. Unutra se nalazila slika Dionisa, koju je napravio Hefest, a Trojancima darovao Zevs. Euripil je otvorio kovčeg i odmah poludeo. U trenutku lucidnosti otišao je u Delfe da u proročištu traži lek. Sveštenica mu je rekla da pronađe ljude koji prinosi neobične žrtve i naseli se među njima. Euripil je napokon stigao do Aroje (kasnije Patre), gde je našao ljude kako žrtvuju jednog dečaka i jednu devicu Artemidi da bi umilostivili boginju zbog zločina koji su počinili Melanip i Kometa, koji su imali seksualni odnos u hramu i tako ga oskrnavili. Stanovnici Aroje prepoznali su Euripila kao vođu za kojega je jedno proročanstvo još ranije reklo da će im doći noseći sliku i kult nekog stranog božanstva, kada i ljudske žrtve treba da prestanu. Euripil je zatim povratio prisebnost duha, a stanovnici Patre prestali su s prinošenjem ljudskih žrtava. Tu je i sahranjen, a tamošnji stanovnici poštovali su ga kao heroja na lokalnoj svetkovini u čast Dionisa.[16]

Sin Telefov uredi

 
Neoptolem ubija Euripila, atička crnofiguralna amfora, slikar Antimen, oko 510. pne., Martin von Wagner Museum (L 309).

Euripil je bio sin Telefa i Prijamove sestre Astiohe.[17] Neki izvori pišu o Astiohi kao o njegovoj supruzi, a ne majci.[18] Kako je morao da poštuje zakletvu da se nikada neće boriti protiv Grka, nije hteo da učestvuje u trojanskom ratu. No na Prijamov zahtev Astioha da je podmitila zlatnom granom loze kako bi se pri kraju trojanskog rata Euripil borio na strani Trojanaca na čelu jedne čete Mizijaca. Sam Prijam je sve vreme rata nagovarao Euripila da pomogne Troji tako što mu je slao različite vredne darove i obećavao da će mu dati Kasandru za ženu.[19] Euripil je bio poznat po tome što je bio jedan od najlepših muškaraca na svetu (pored Memnona), ali i po svojoj hrabrosti u borbi.[20] Ubio je nekoliko neprijatelja, uključujući Mahaona[21] i Nireja,[22] a na kraju ga je ubio Neoptolem.[23] Pošto je ubio Mahaona, sina Asklepijevog, Euripilovo se ime nije smelo izgovarati u Asklepijevom hramu u Pergamu.[24] Euripil je imao sina po imenu Grin, koji je postao kralj u Miziji i bio poznat kao eponim drevnoga grada Grinija u današnjoj Turskoj.[25]

Sin Posejdonov uredi

Dva Posejdonova sina nosila su ime Euripil.

Euripil s Kosa uredi

Euripil je bio kralj na ostrvu Kosu. Bio je sin boga Posejdona i Astipaleje, suprug Klitije i otac Halkiope, Halkona i Antagore.[26] Herakle je stigao na Kos bežeći od oluje koju je na njega poslala Hera, ali su ga Košani, pomislivši da se radi o piratu, napali. Došlo je do sukoba, u kome je Herakle ubio Euripila.[27] Po drugoj verziji, Herakle je planirao da napadne Kos jer mu se sviđala Euripilova kći Halkiopa i hteo je da je otme.[28] Halkopa se zaista i spominje kao majka Heraklovog sina Tesala.[29]

Euripil iz Kirene uredi

Drugi Euripil bio je sin Posejdona i Plejade Kelene, Atlantove kćerke, i vladao je Ostrvima blaženih. Imao je brata Lika.[30] Prema drugima, ovaj je Euripil bio kralj Kirene u Libiji, a braća su mu se zvala Eurit i Likaon.[31] Euripil se oženio Steropom, kćerkom Helijevom i sestrom Pasifajevom, i s njom je imao dva sina, Likaona i Leukipa.[32][33] Triton je uzeo lik Euripila kad je sreo Argonaute u Libija.[34] Euripil je Argonautu Eufemu darovao grudu zemlje kao znak da će Eufemovi potomci naseliti Kirenu.[35]

Druge ličnosti uredi

Ime Euripil odnosi se i na nekoliko manje značajnih mitoloških ličnosti:

  • Euripil, sin Deksamena, koji je pratio Herakla na pohodu u Troju. Prema Pausaniji, neki pisci su govorili o njemu, a ne o Euemonovom sinu, kad su pričali o ukletom kovčegu.[39]
  • Euripil, sin Euristejev, koga je Herakle tokom žrtvenog obeda ubio zajedno s njegovom braćom Perimedom i Euribijem. Naime, kad je Herakle doveo Kerbera njihovom ocu Euristeju, ovaj je prineo žrtvu, ali je Heraklu dao deo namenjen robovima, pa ih je Herakle sve ubio.[40]
  • Euripil, sin Temena, brat Agelaja, Kalije i Hirnete. Pošro je Temen nameravao da svoje kraljevstvo ostavi Hirneti i Dejfontu, Euripil i njegova dva brata unajmili su ubice da ubiju Temena, ali vojska je ipak podržala njihovu sestru Hirnetu i njegog muža Dejfonta.[42]
  • Euripil, otac dve kćerke Morfe i Klite, koje su navodno bile prve prostitutke u istoriji.[43]

Reference uredi

  1. ↑ Higin, Fabulae, 97.
  2. ↑ Ceces, Homerske alegorije, Prolog, 619‒ 620
  3. ↑ Sholija uz: Pindar, Olimpijske ode, VII, 42.
  4. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10.
  5. ↑ Homer, Ilijada, II, 735.
  6. ↑ Npr. Ilijada VIII, 265; XI, 663 = XVI, 27.
  7. ↑ Ilijada, VII, 167.
  8. ↑ Ilijada, XI, 575‒592.
  9. ↑ Ilijada, XI, v. naročito XI, 660‒664.
  10. ↑ Ilijada, XI, 809‒844; XII, 1; XV, 390 sqq.
  11. ↑ Ilijada V, 77.
  12. ↑ Ilijada, VI, 36.
  13. ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 27, 2.
  14. ↑ Higin, Fabulae, 114.
  15. ↑ Kvint Smirnjanin, Posle Homera, XII, 340; Trifiodor, Zauzeće Ilija, 176.
  16. ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 19, 6‒10.
  17. ↑ Diktis s Krita, II, 5.-
  18. ↑ Evstatije, komentar uz Homera, p. 1697.
  19. ↑ Diktis sa Krita, IV, 14.
  20. ↑ Homer, Odiseja, XI. 519 sqq.
  21. ↑ Kvint Smirnjanin, Posle Homera, VI, 408; Pausanija, Opis Helade, III, 26, 9; Ceces, Posthomerica, 518, 584.
  22. ↑ Kvint Smirnjanin, Posle Homera, VI, 372; Higin, Fabulae, 113.
  23. ↑ Kvint Smirnjanin, Posle Homera, VII, 200; Higin, Fabulae, 112.
  24. ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 26, 10.
  25. ↑ Servije, komentar uz Vergilijevu Eklogu VI, 72.
  26. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka II, 7, 1; Teokrit, Idile, VIII, 5 sa sholijama.
  27. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 1.
  28. ↑ Sholija uz Pindarovu Nemejsku odu, IV, 40.
  29. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 8.
  30. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10, 1.
  31. ↑ Sholije uz: Apolonije Rođanin, Argonautica, IV, 1561.
  32. ↑ Ceces, komentar uz Likofrona, 886.
  33. ↑ Sholije uz: Pindar, Pitijska oda, IV, 57.
  34. ↑ Pindar, Pitijske ode, IV, 33; Apolonije Rođanin, Argonautica, IV, 1561.
  35. ↑ Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina; Srejović, Dragoslav, Rečnik grčke i rimske mitologije, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992.
  36. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 8.
  37. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 7, 10.
  38. ↑ Sholija uz: Odiseja, XV, 16.
  39. ↑ Pausanija, Opis Helade, VII, 19. 9.
  40. ↑ Atenej, Deipnosophistae, IV, 158.
  41. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, IV, 7, 27.
  42. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 8, 5.
  43. ↑ Sholija uz: Euripid, Hipolit, 408; pozivajući se na Herodijan eksplicitno napominje da je ovaj Euripil različit od Euripila s Kosa.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Euripil&oldid=4985255