Mikenska Grčka – razlika između verzija
Nova stranica: 200px|right|thumb|Mikenska pogrebna maska, poznatija kao "[[Agamemnonova maska"]] '''Mikenska Grčka''', poslednja faza Bronzanog doba u ... |
(nema razlike)
|
Verzija na datum 27 juni 2007 u 15:10
Mikenska Grčka, poslednja faza Bronzanog doba u antičkoj Grčkoj, je istorijski period Homerovih epova i mnoge druge grčke mitologije. Mikenski period je dobio svoje ime po arheološkom nalazištu Mikena u severoistočnoj Argolidi, na Peloponezu. Atina, Pilos, Teba i Tirin su takođe značajni mikenski gradovi.
Oko 1400. god p.n.e. minojska civilizacija je počela da opada. Godinama Krit je trpeo napade Mikenaca, naroda sa kopna Grčke. Kada više nije mogao da se brani grad je Knosos je spaljen i osvojen.
Mikenci su bili narod sa kopna Grčke. Njihov najveći i glavni grad zvao se Mikena. Mikenci su bili znatno manje civilizovaniji od Minojaca, međutim minojska kultura preneta je na kopno i tamo unapređena. Iz minojske kulture nastala je mikenska. Mikenci su gradili velike palate, sahranjivali mrtve u grobnice od kamena, preuzeli su pismo od Minojaca i smanjili broj slova na 90.
Krajem XII veka Mikena je poražena od strane Doraca, naroda kojeg nije zanimala kultura, već samo uništavanje i ratovi. Šablon:Link FA