Otvori glavni meni
Perunova biljka, perunika

Perun (stsl.Perunъ) je slovenski bog neba i groma, ali i pokrovitelj vladara.[1] Verovatno je bio vrhovni bog svih starih Slovena. Perunov dan je bio četvrtak.[2] [3] Perunu je bila posvećena biljka perunika (bogiša),[4][5] ali i hrast.[6]

Sadržaj/Садржај

Etimologija i indoevropsko porekloUredi

Ime „Perun“ izvodi je praslovenska reč,[7] a izvodi se od indoevropskog korena „per“ odnosno „perk“ koji ima značenje „udariti“ (vrlo snažno, silovito udariti), „rasprsnuti“ i sufiksa „un“ koji označava onoga koji izvršava radnju.[8] Bog Gromovnik pojavljuje se i kod Litvanaca pod imenom Perkunas.[9] Skoro isti oblik imena boga groma kod Slovena i Litvanaca možda ukazuje na poreklo boga Peruna u vreme religijskog, a možda i jezičkog, zajedništva Slovena i Litvanaca. Postojanje boga groma kao vrhovnog boga u vreme mnogobožačkih verovanja upadljivo je i kod starih Grka i Rimljana. Isto mesto, u spisku bogova, Peruna, Zevsa i Jupitera može ukazivati na zajedničke religijske osnove Indoevropljana, to jest da su u vreme zajedništva imali boga groma kao važno, ili vrhovno božanstvo.

OpisUredi

 
M. Presnjakov (1998). Perun.

U Vladimirovom Kijevu 980. je izgleda prikazan sa sedom kosom, a plavim brkovima.[10] Slično Zeusu i Toru verovatno je zamišljano da Perun vozi kočiju, a u jednoj ruci drži sekiru, ili čekić. Svoje strele ili sekiru bacao je na zle ljude i duhove. Može se usporediti sa Zeusom. Oženjen je Suncem. Njegovo je oružje zlatna jabuka. Svijet je opisan kao stablo, hrast, čije su grane nebo, a korijenje podzemlje. Veles, Perunov brat, bježao je od Peruna skrivajući se svugdje kako bi došao do podzemlja. Gdje bi došao, udarila bi munja s neba, a baca ju Perun.

MitologijaUredi

Perun je vladar neba, groma i munja. Veles, vodeni bog, živi u podzemlju, a Perun s njim dijeli Sunce. Suša je Velesova krađa, grom borba bogova, a kiša Perunova milost. Perun i Veles su poslije postali jednaki kao Bog Otac i Sotona. Perunov otac Svarog također je smatran vrhovnikom.

Perun kao vrhovni bog starih SlovenaUredi

Prvi zapis koji govori o vrhovnom bogu-gromovniku kod Slovena ostavio je vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje koji je u VI veku u svom delu O Ratovima (lat. De bellis) zabeležio verovanja Anta i Slovena.Veruju naime (i Anti i Sloveni) da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, i žrtvuju mu goveda i sve ostale žrtvene životinje.[11] Prokopije nije zabeležio ime tog boga groma, ali iz pisanih izvora koji su nastali posle, jasno je da je pisao o Perunu.[12] Neposredno pisanje o Perunu sa njegovim imenom nalazi se u Povesti minulih leta, ili Nestorovom letopisu iz 12. veka. To je delo u kome se opisuje Peruna kao vrhovni bog Kijevske Rusije pre primanja hrišćanstva. Nestor prvo spominje Peruna u pisanju o napadu kijevskog kneza Olega na Carigrad u 907. godini. Carevi pak Leon i Aleksandar mir učiniše sa Olegom, obavezaše se da plaćaju danak i iđahu prisezati jedni drugima: carevi cjelovaše sami krst, a Olega i muževe njegove vodiše na zakletvu prema ruskome zakonu, i oni se kleše oružjem svojim, i Perunom, bogom svojim, i Volosom, bogom stoke, i utvrdiše mir.[13] Tako se Perun javlja i kao bog rata. Prema Nestoru slično zaklinjanje u Peruna ponovilo se u vreme sporazumevanja kijevskog kneza Igora 945. sa Vizantincima. I ko pomisli od strane Rusa da razruši ovu ljubav, da oni od njih koji su primili krštenje - osvetu dobiju od Boga svedržitelja, osudu na gubljenje vijeka budućeg; a oni od njih koji nisu kršteni - da nemaju pomoći od Boga, ni od Peruna,...[14]Ako pak ko od knezova ili od ljudi ruskih, hrišćanin ili nehrišćanin, naruši ovo što je napisano na hartiji ovoj, da - po zasluzi - umre od oružja svoga i da bude proklet od Boga i od Peruna za to što naruši svoju zakletvu.[15] Sutradan dozva Igor poslanike i dođe na brdo gdje stajaše Perun, i odložiše oružje svoje, i štitove i zlato, i zakle se Igor i ljudi njegovi ... Ako pak od onoga što ranije kazasmo šta ne održimo, ja i ovi sa mnom i poda mnom da imamo kletvu od Boga u kojega vjerujemo - u Peruna i Volosa, stočjeg Boga, i da budemo žuti kao zlato, i svojim oružjem da isječeni budemo. Za godinu 980. piše i Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima, i Horsa, i Dažboga, i Striboga i Simargla, i Mokoš. I prinosiše im žrtve, nazivajući ih bogovima.[16][17]

Gradnja drvenog kipa boga Peruna i još 5 kipova na uzvišenju u Kijevu bila je poslednja velika pobeda mnogoboštva na tom području. Nije prošla ni jedna decenija, a 988. knez Vladimir odlučio je da se oženi vizntijskom princezom Anom i prihvati njenu veru hrišćanstvo, a da odbaci stare bogove Slovena. “Naredi da se obore kumiri, i jedni da se iseku, a drugi da se spale. Peruna zapovedi privezati konju za rep i svući sa Gore niz Boričev do potoka, i postavi 12 ljudi da ga tuku gvozdenim palicama... I kada su ga vukli rukavcem do Dnjepra, oplakivahu ga nevernici, jer još ne behu primili sveto krštenje. I dovukavši ga baciše ga u Dnjepar.”[18] Knez Vladimir postavio je ljude kojima je rekao: “Ako nasedne [kip Peruna] negde na obalu, odgurajte ga (u Dnjepar) ...“[19]

Kod Slovena na zapadu, Chronica Slavorum navodi da oni štuju boga (bez zapisanog imena) čiji atributi nisu navedeni, a vlada nebom i Zemljom.

Kada su Sloveni prihvatili hrišćanstvo Peruna, kao gromovnika, zamenio je Sv. Ilija.[20][9] Pored uzvišenja kod Kijeva i na više drugih uzvišenja gde su živeli mnogobožački Sloveni poštovan je bog-gromovnik, Perun, ili su povezivana sa tim bogom. Jugoistočno od Splita postoji nekoliko uzvišenja (Perun, Perunsko i Perunić) nazvanih po Perunu, a za jedno od njih ime je sačuvano od druge polovine 11. veka.[21] Trag Peruna se očuvao i u nekim drugim toponimima kao brdo na Učki do savremenog doba,[22]. U drugim slučajevima hrišćani su ime Perun za neke vrhove zamenili imenom Sv. Ilije hrišćanskog svetitelja koji je bio gospodar gromova, slično kao Perun.[23] Izgleda da je i žrtvovanje goveda preneto od Peruna na Svetog Iliju.[24] Posle nestanka vere u boga Peruna, njegovo ime opstalo je kao lična imena Perun, Peruna, Perunika i Perunica kod južnoh Slovena, a odatle je izvedeno i prezime Perun(i)či kod Srba.[25]

РеференцеUredi

  1. Alimov 2015, str. 16-17 (156-157).
  2. Skok 1972, str. 644. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies, to jest Jupiterov dan. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku lužičkih Srba isti dan se zove i “peräune- dăn” (Perun-dan). Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom.
  3. Ivanov 2005, str. 12-13. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies (Jovis dies), to jest Jupiterov dan. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku lužičkih Srba isti dan se zove i “peräune- dăn” Perun-dan. Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom.
  4. Stevanović i dr 1990, str. 394. Perunika je biljka sa sabljastim listovima i velikim cvetovima ljubičaste, bele, ili crvenosmeđe boje.
  5. Karadžić 1852, str. 33. Vukovo pisanje da je kod Dubrovnika perunika imenovana i bogiša potvrđuje da su Južni Sloveni verovali da je Perun bio bog. Ako je za Slovene na Balkanu važilo da je perunika=bogša, onda sledi i da je važilo da je Perun=bog.
  6. Skok 1972, str. 644.
  7. Skok 1972, str. 643-644.
  8. Ivanov 2005, str. 7-10.
  9. 9,0 9,1 Lajoye 2018, str. 32.
  10. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 54. “Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima”.
  11. VIINJ, I 1955, str. 26-27.
  12. Ivanov 2005, str. 14. Kada je nestalo verovanja u više bogova kod Slovena (možda u Bugarskoj) nastao je jedan prevod romana o Aleksandru Velikom u kome je piše da je Aleksandar Veliki bio sin boga Peruna. Iz toga se vidi da su Sloveni imali predstavu da su bogovi groma Zevs i Perun jednaki.
  13. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 24.
  14. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 33.
  15. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 36-37.
  16. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 54.
  17. Kosović 2003, str. 49-50.
  18. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 79-80.
  19. Lihačev & Tvorogov 2012, p. 80.
  20. Ivanov 2005, str. 10.
  21. Alimov 2015, str. 15 (155).
  22. Ivanov 2005, str. 20. Perunov vrh (oko 880 metara iznad mora) na Učki nalazi se na istočnoj strani Istre.
  23. Alimov 2015, str. 16, 23 (156, 163).
  24. Ivanov 2005, str. 13-14. Običaj da selo žrtvuje vola postojao na dan Sv. Ilije u Povardarju, kod Velesa.
  25. Ivanov 2005, str. 19, 37.

Izvori i literaturaUredi