Naučnik
Naučnik ili znanstvenik, u širem smislu, osoba koja učestvuje u sistematskoj aktivnosti da postigne znanje. U užem smislu, naučnik je pojedinac koji se služi naučnim metodom.[1] Osoba može biti stručnjak u jednoj ili više oblasti nauke.[2] Ovaj članak se fokusira na uži smisao reči. Naučnici istražuje s ciljem sveobuhvatnijeg razumevanja prirode, uključujući fizičke, matematičke i društvene sfere.
Filozofija može da se shvati kao odvojena aktivnost, koja cilja sveobuhvatnijem razumevanju nedodirljivih aspekata stvarnosti i iskustva koji ne mogu biti fizički izmereni.
Naučnici se takođe razlikuju od inženjera, onih koji dizajniraju, grade i održavaju uređaje za određene situacije. Kada nauka ima za cilj postizanje određene koristi, naziva se primenjena nauka. Primenjeni naučnik ne mora nužno da dizajnira nešto posebno; on će pre da vrši istraživanje s ciljem da razvije nove tehnologije i nove praktične metode. Kada nauka uključuje nedodirljive aspekte stvarnosti, naziva se prirodna filozofija.
Opis
uredi
Nauka i tehnologija su kontinuirano menjali postojanje čoveka kroz proces inženjeringa. Kao profesija, naučnik je danas široko priznat. Naučnici uključuju teoretičare koji uglavnom razvijaju modele da bi objasnili postojeće podatke i predvideli nove rezultate, ekperimentičare koji uglavnom testiraju modele praveći merenja — iako je u praksi podela između ove dve aktivnosti jasno razlikovana, i mnogi naučnici obaljaju oba zadatka.
Matematika je često grupisana među nauke. Neki od najvećih fizičara takođe su bili kreativni matematičari. Postoji kontinuum od najvećih teoretičara do najviše empirijskih naučnika bez jasnih granica. S aspekta ličnosti, interesovanja, obučenosti profesionalne aktivnosti, postoji mala razlika između primenjenih matematičara i teoretičara fizike.
Naučnici mogu biti motivisani na nekoliko načina. Mnogi imaju želju za razumevanjem zašto je svet takav kakvim ga vidimo i kako je postao takav. Oni pokazuju jaku radoznalost za stvarnošću. Druge motivacije su priznanje od njihovih vršnjaka i prestiž, ili želja da primene naučno znanje za korist zdravlja ljudi, nacija, sveta, prirode ili industrije (akademski naučnik i industrijski naučnik).
Reference
uredi- ↑ Isak Njutn (1687, 1713, 1726). "[4] Rules for the study of natural philosophy", Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, Treće izdanje. The General Scholium containing the 4 rules follows Book 3, The System of the World. Ponovo-odštampane stranice 794-796 of I. Bernard Koen i En Vitman izdanje prevoda iz 1999., University of California Press ISBN 0-520-08817-4, 974 strane.
- ↑ Oxford English Dictionary, 2nd ed. 1989
Spoljašnje veze
uredi
- Literatura
- Alison Gopnik, "Finding Our Inner Scientist" Arhivirano 2016-04-12 na Wayback Machine-u, Daedalus, zima 2004.
- Charles George Herbermann, The Catholic Encyclopedia. Science and the Church. The Encyclopedia press, 1913. v.13. Page 598.
- Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions, 1962.
- Arthur Jack Meadows. The Victorian Scientist: The Growth of a Profession, 2004. ISBN 0-7123-0894-6.
- Science, The Relation of Pure Science to Industrial Research. American Association for the Advancement of Science. str. 511.
- Vebsajtovi
- Za najbolje rezultate, dodajte malo inspiracije Arhivirano 2008-06-21 na Wayback Machine-u - Telegraf o Šta te je inspirisalo?, pregled ključnih mislilaca u nauci, tehnologiji i medicini
- Peer Review Journal Science o amaterskim naučnicima
- The philosophy of the inductive sciences, founded upon their history (1847) - ceo tekst