Lude godine (film)

Lude godine je jugoslovenski igrani film snimljen 1977. godine u režiji Zorana Čalića, poznat kao prvi iz popularnog ciklusa koji je po njemu dobio ime Lude godine (također poznat kao Žikina dinastija).

Lude godine 1
RežijaZoran Čalić
ProducentFedor Škubonja
Direktor filma
Petar Šobajić
ScenarioZoran Čalić
UlogeRialda Kadrić
Vladimir Petrović
Dragomir Bojanić Gidra
Marko Todorović
MuzikaKornelije Kovač
FotografijaMilivoje Milivojević
MontažaJelena Bjenjaš
Datum(i) premijere
13. 12. 1977 (1977-12-13)
Trajanje83 min.
Zemlja SFRJ
Jeziksrpskohrvatski
Kronologija
Prethodi: Sl(ij)edi:
Došlo doba da se ljubav proba (1980)

Predstavlja jedini film iz ciklusa koji po žanru nije komedija nego drama. Scenario, koji su u pisali Zoran Čalić i Jovan Marković, je bio za društveno angažovan film namenjen pre svega omladinskoj, odnosno adolescentskoj publici, koju je trebao upozoriti na ozbiljne zdravstvene i druge probleme koje probleme koje može izazvati neoprezno stupanje u seksualne odnose. Uprkos toga, postigao je uspeh, ali su publici daleko više pažnje izazvali živopisni roditelji dvoje mladih protagonista, pa su snimljeni nastavci u kojima su dobili daleko važnije uloge, a opšti ton postao vedriji i žanrovski orijentisan prema komediji.

Radnja

uredi

Neupućeni u pravu prirodu seksa, dvoje mladih Marija i Boba se zaljubljuju. Oni srećno provode dane svoje ljubavi. Problem nastaje kada Marija zatrudni. Bobini drugovi saznaju za to i rešavaju da pomognu. Bule Bobin drug, sin Doktora Nedeljkovića, specijaliste iz ginekologije, pita oca za savet, vezano za trudnoću, na šta mu ovaj odgovara, da je abortus komplikovana stvar, lako može doći do krvarenja ili sepse. Uz pomoć lokalnog prodavca lozova Migeta, koga su slagali da je Buletu trudna tetka, saznaju za adresu izvesnog Divljaka i izvesnog Srećka, koji mogu da urade abortus. Oni odlaze da se dogovore i saznaju da je Srećko uhapšen već davno, pa odlaze kod Divljaka. Potom nalaze Bobu i daju mu predlog, međutim on odbija, govoreći da je to njegova stvar. Na susretu, Boba govori Mariji da je njena trudnoća njena, ženska stvar, i Marija odlazi. Marijini roditelji su besni na Mariju zbog loših ocena i izbija svađa. Marija na kraju dobija adresu Divljaka od Bobinih drugova i odlazi da uradi kiretažu. Školski doktor Dr Lazić nalazi Bobu i drugove u kafiću i govori im da mora hitno naći Mariju, na šta Bobina drugarica Lidija otkriva da je Marija kod Divljaka. Oni onda svi zajedno jure da je spasu. Za to vreme, kod Divljaka, Marija je u smrtnoj opasnosti. Konačno Boba, Doktor, Mige, ostali i Policija stižu na lice mesta i hvataju Divljaka. Marija biva brzo prebačena u bolnicu, gde je uspešno operiše i spašava joj život doktor Nedeljković, Buletov otac, uz napomenu da su šanse da Marija ponovo bude majka slabe. Boba odlazi preko mosta, dok se dvoje mladih ljube u zoru.

Uloge

uredi
Glumac Uloga
Rialda Kadrić Marija
Vladimir Petrović Boba
Dragomir Bojanić Gidra Živorad Žika Pavlović
Dara Čalenić Dara Pavlović
Marko Todorović Milan Todorović
Jelena Žigon Jelena Todorović
Velimir Bata Živojinović dr Nedeljković
Ljubiša Samardžić dr Lazović
Milan Srdoč Mige
Predrag Tasovac Doktor
Dušan Tadić Saobraćajni milicajac
Ana Pavlović Zupanc Nastavnica
Petar Lupa Pijanac
Ranko Kovačević Divljak
Vladan Živković Milicajac
Nadežda Bradić gospođa na balkonu
Sonja Savić Lidija
Svetislav Goncić Bule
Svetlana Todorović
Dragan Spasojević
Zoran Cvijanović Bobin drugar
Olivera Ježina
Duško Stevanović
Ružica Marinković

Zanimljivosti

uredi

Ulogu Marije, Bobine devojke, trebalo je da igra Sonja Savić međutim zamenjena je Rialdom Kadrić. Rialda je došla pred samo sminanje, iako su se glumac Vladimir Petrović i glumica Sonja Savić, dugo pripremali za glavne uloge.[1] Sonji je kasnije ipak dodeljena sporedna uloga, tumačila je Bobinu dugaricu Lidiju.

U prva dva filma serijala Marijina porodica se preziva Đorđević, a u svim ostalim nastavcima Todorović.

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. „Više me niko ne prepoznaje kao Bobu”. pressonline.rs. Arhivirano iz originala na datum 2020-07-26. Pristupljeno 13. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

uredi