Otvori glavni meni
Zhou Shuren
Biografske informacije
Rođenje 25. septembar 1881. (1881-09-25)
Shaoxing, Zhejiang, Kina
Smrt 19. oktobar 1936. (dob: 55)
Pseudonim Lu Xun
Obrazovanje
Zanimanje novelist, kritičar, esejist
Opus
1918-1936

Lu Sjin, kineski: 鲁迅 /Lǔ Xùn/ (25. septembar, 1881. – 19. oktobar, 1936.)

Pseudonim kineskog pisca Džou Šu-žena (kineski: 周树人 /Zhōu Shùrén/). On se smatra jednim od najznačajnijih kineskih pisaca 20. veka i osnivačem savremene kineske književnosti na govornom, narodnom jeziku (kineski: baj-hua 白话 /báihuà/). Njegova socijalna misao i kritika tradicionalnog društva ostavila je dubok trag u Kini 20. veka, naročito na Pokret 4. maja, a preko njega na kineske komuniste pre stvaranja Narodne republike Kine. Lu Sjin je bio i poznat prevodilac, koji je kineskoj javnosti prvi predstavio savremenu svetsku knjižvenost.

MladostUredi

Rođen je u Šao-sjingu (kineski: 绍兴 /Shàoxīng/), u današnjoj provinciji Dž’-đijang (kineski: 浙江 /Zhèjiāng/). Njegova je porodica pripadala višoj klasi ali je bila osiromašena. Duga bolest i smrt njegovog oca podstakli su Lu Sjina da studira zapadnu medicinu, jer je smatrao da kineska tradicionalna medicina nije uvek uspešna u lečenju bolesti i da se njome često bave šarlatani. Otišao je u Japan na Viši medicinski institut Tohoku (jap. /東北/) u Sendaiju. Po povratku u Kinu, 1909. godine, postao je predavač na Pekinškom univerzitetu i počeo je da piše. Prema sopstvenim rečima, spisateljsku karijeru je započeo osetivši da je važnije da izleči duše svojih sunarodnika nego njihova tela.

Prva delaUredi

Maja 1918. godine, prvi put je upotrebio svoj pseudonim i objavio prvu značajnu pripovetku na govornom kineskom jezikuDnevnik jednog ludaka (kineski: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), koja je postala jedno od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela. U ovoj pripoveci on je prvi put iskazao i svoju kritiku tradicionalnog kineskog društva, i ona je jedno od glavnih dela na kojima počivaju temelji kineskog Pokreta 4. maja. Njegova druga najpoznatija pripovetka, Istinita priča o A Q (kineski: 阿Q正传) objavljena je dvadesetih godina 20. veka.

Književni radUredi

Do svoje smrti 1936. godine objavio je dvadeset dve pripovetke u dve zbirke (Poziv na oružje i Stare priče prepričane), poemu u prozi Divlja trava, kao i mnogobrojne eseje i prevode – posebno je cenio Gogolja, i prvi je preveo Mrtve duše na kineski. Njegova dela sabrana su u preko dvadeset tomova.

Lu Sjin je takođe bio urednik nekolikih levičarskih časopisa, od kojih je najznačajniji bio Nova omladina (kineski: 新青年 /Xīn Qīngnián/). Takođe, bio je jedan od prvih pristalica esperanto pokreta u Kini.

Iako je bio simpatizer kineskog komunističkog pokreta, nikada nije pristupio KPK. Zbog njegove naklonosti komunistima, njegova su dela bila zabranjena na Tajvanu do kraja osamdesetih godina.

Njegova dela su i danas veoma značajna i popularna, posebno među omladinom, a javljaju se i u japanskim srednjoškolskim udžbenicima.