Ломница (Деспотовац)

(Preusmjereno sa stranice Lomnica (Despotovac))
За остале употребе, погледајте Ломница (разврставање).


Координате: 44° 08′ 13" СГШ, 21° 28′ 17" ИГД
Ломница је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 997 становника. Смештено је око 10 km од Деспотовца и око 7 km од манастира Манасије.

Ломница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Поморавски
Општина Деспотовац
Становништво
Становништво (2011) Decrease 997
Положај
Координате 44°08′13″N 21°28′17″E / 44.137°N 21.4715°E / 44.137; 21.4715
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 528 m
Ломница na mapi Srbije
Ломница
Ломница
Ломница (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 035
Регистарска ознака DE

Ломница је површински највеће село а по становништву треће село у општини.

Порекло становништва

uredi

Подаци датирају из 1930. године)[1]

Преци данашњег становништва махом су досењени са Косова, за време прве и друге Велике сеобе Срба.

Породице пореклом са Косова су:

  • Цурићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), са Илићима из Буковца су један род.
  • Дзољићи (35 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), имају заједничко порекло са Цурићима и Илићима.
  • Миланчевићи, Миливојевићи, Динићи (40 к., Св. Стеван), сматра се да су се они први доселили у Ломници.
  • Протићи (15 к., Св. Стеван). Старином су Миланчевићи, неки им стари био прота, те су отуда и презиме променили. Има их и у Деспотовцу и по другим местима Србије.
  • Табачићи (10 к., Благовести), тако су прозвани по неком претку који је имао табачку радњу.
  • Стевановићи (10 к., Митровдан), доселили се око 1690. године.

Остали досељеници из других крајева су:

  • Станојевићи, Ранисављевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из врањске околине.
  • Петровићи (5 к., Св. Варвара) и Ћирковићи (15 к., Св. Никола), дошли из Тимочке Крајине.
  • Миладиновићи (5 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су.

Демографија

uredi

У насељу Ломница живи 845 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,7 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1498 [2]
1953. 1632
1961. 1596
1971. 1674
1981. 1631
1991. 1478 1227
2002. 1447 1033
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.030 99,70%
Хрвати
  
1 0,09%
Македонци
  
1 0,09%
непознато
  
1 0,09%


Референце

uredi
  1. Насеља. књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе

uredi