Knjiga franačke historije

Knjiga franačke istorije (latinski: Liber historiae Francorum) naslov je anonimne hronike koju je napisao neki stanovnik Neustrije, možda monah u manastiru Saint-Denisu oko 726/727. godine, i to na lošem latinskom jeziku. Prvi delovi ove hronike predstavljaju sekundarni izvor za najstariju istoriju Franaka, u doba Markomira (kraj 4. veka) i daju kratak sažetak događaja do vremena poznih merovinških vladara. Delovi koji slede predstavljaju važan primarni izvor za savremenu istoriju i daju prikaz pipinidske dinastije u Austraziji pre no što se ona preobrazila u poznatiju karolinšku dinastiju.

Autorstvo

Moderni priređivač teksta ove hronike, Richard Gerberding, koji dokazuje njen koherentan i tačan prikaz događaja, smatra da je njen anonimni autor možda delovao u Soissonsu, verovatno u manastiru sv. Medarda, te da je bio "Neustrijac, odani pristalica Merovinga, sekularnih pre nego crkvenih pogleda i oduševljeni poštovalac i verovatno pripadnik aristokratskog staleža lociranog u sensko-oaškoj dolini, čija dela, ratove i vladare opisuje". Knjiga franačke istorije obično se datira u 727. godinu zbog toga što se na njenon kraju navodi šesta godina vladavine Teuderika IV. U hronici se iz neustrijske perspektive prikazuje razdoblje majordoma, gde su sukobi između velikih oblasnih gospodara mogli biti stavljeni u ravnotežu i pod kontrolu samo osveštanim legitimitetom merovinškog kralja. Knjigu franačke istorije istraživali su i tumačili Richard Gerberding i potom Rosamond McKitterick u Istoriji i sećanju u karolinškom svetu (History and Memory in the Carolingian World). Budući da je ova hronika bila mnogo čitana, doprinela je stvaranju osećaja kulturne solidarnosti među publikom kojoj je bila namenjena, čije sklonosti oličava i čiju politiku zastupa.

U vezi s tom politikom, Fouracre and Gerberding (1996) pokazuju da Knjiga podržava kraljeve iz merovinške dinastije jedino dok oni vladaju u saglasju s visokim plemstvom. Plemići se, pak, podržavaju samo dok ne teže uzdizanju iznad svog staleža.

Knjiga franačke istorija pripada skupini istorijskih dela koja su napisana u 8. veku i bila prepisivana i mnogo čitana u 9. veku, a koja su čitaocima (i slušaocima) davali opis događaja u kojima su Franci tek izdaleka stavljeni u kontekst Rimskog carstva (to se carstvo u hronici zapravo gotovo sasvim ignoriše), a više se vezuju za hrišćansku galo-romansku kulturu.

Sadržina

Već na početku Knjige kaže se da će ona opisati poreklo i slavna dela franačkih kraljeva i naroda. Navodi se da Franci potiču od trojanskih izbeglica koji su se našli na severnoj obali Crnog mora i odatle preko dunavske ravnice prešli u Rajnsku oblast; u tom prikazu ova se hronika naslanja na galo-romanskog biskupa i istoričara Grgura Turskog (umro 594), čije istorijsko delo sažima, ponekad ispravlja i odražava. Poslednjih jedanaest poglavlja, 43–53 u izdanju Bruna Kruscha, predstavljaju nezavisni prikaz događaja u Franačkoj u 7. i početkom 8. veka te su značajni jer obrađuju period za koji nema drugih izvora.

Poglavlje 43 počinje sažetim opisom pokušaja pipinidskog majordoma Grimoalda Starijeg da ovlada Austrazijom. Završava se Grimoaldovom smrću nakon mučenja kojem je podvrgnut po naređenju Klovisa II, koji je vladao Neustrijom, državom koja se nalazila u sukobu s Pipinidima. Nakon toga u 44. poglavlju o Klovisu se kaže:

Istovremeno je doneo propast franačkom kraljevstvu s katastrofalnim nesrećama. Štaviše, ovaj je Klovis imao svakakve prljave navade. Zavodio je i skrnavio žene, bio je pravi proždrljivac i pijanac. O njegovoj smrti i kraju ne može se reći ništa vredno za istoriju. Mnogi pisci osuđuju njegov kraj jer ne znaju dokle je sezalo njegovo zlo.

Ostatak ovog poglavlja i početak sledećeg pokrivaju razdoblje od Klovisove smrti, koja se obično datira u kraj šeste decenije 7. veka, do stupanja na presto Teuderika III, koje se uglavnom datira u 673. godinu: to je razdoblje četvorogodišnje vladavine "dečaka-kralja Klotara".

Od 45. poglavlja s osećanjem neprijateljstva, prisutnog i u ranijem delu opata Ursina, prikazuje se majordom Ebroin iz Neustrije. Za razliku od navedenog prikaza Klovisa II, autor hronike ima samo reči hvale za Hildeberta III, "čuvenog čoveka", koga opisuje kao "slavnog gospodara i pravednog kralja u dobrom sećanju"." U završnim poglavljima uglavnom se opisuje Karlo Martel.

Knjiga franačke istorije postala je primarni izvor informacija za nastavljače Fredegarove hronike, kako ju je preradio grof Hildebrand 751. godine u ime svog polubrata, Karla Martela.

Literatura

• Bachrach, Bernard S., ed. and trans. (1973), Liber historiae Francorum, Lawrence, Kan.: Coronado Press, OCLC 982458 
• Buckwald, Wolfgang; Hohlweg, Armin; Prinz, Otto (1984). Rečnik grčkih i latinski pisaca antike i srednjeg veka [Tusculum-Lexicon griechischer und lateinischer Autoren des Alterums und des Mittelalters]. Beograd: Vuk Karadžić. 
• Gerberding, Richard Arthur (1987), The rise of the Carolingians and the Liber historiae Francorum, Oxford: Clarendon Press, ISBN 978-019822940-7 
• Fouracre, Paul; Gerberding, Richard Arthur (1996), Late Merovingian France: History and Hagiography, 640-720, Manchester: Manchester University Press, ISBN 978-071904790-9 
• Krusch, Bruno, ur. (1888), „Liber historiae Francorum”, Monumenta Germaniae Historica Scriptores rerum Merovingicarum, II, Hannover: Monumenta Germaniae Historica, pp. 241–328 
• McKitterick, Rosamond (2005), History and memory in the Carolingian world, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-052182717-1 

Dodatna bibliografija

• Dörler, Philipp (2013), „The Liber Historiae Francorum – a model for a new Frankish self-confidence”, Network and Neighbours 1 (1): 23-43, arhivirano iz originala na datum 2014-08-26, pristupljeno 2015-01-05 
• Kurth, Godfroid (1919), „Étude critique sur le Liber Historiae Francorum” (French), Études franques. Volume 1, Paris: Honoré Champion, pp. 31-65