Ako ste alergični izbjegavajte ga, eto ukratko

Mehanizam delovanja

uredi

Ketokonazol je inhibitor enzima 14α-demetilaze uključenog u biosintezu ergosterola[1], važnog konstituenta ćelijske membrane gljivica. Inhibicija ovog enzima ima za posledicu ugrađivanje metilovanih analoga ergosterola u ćelijsku membranu, što dovodi do promene u njenim fizičkohemijskim osobinama, povećanje permeabiliteta i disfunkcije nekih transportnih sistema. Konačan učinak je fungicidan.

Sličan enzimski sistem funkcioniše i u okviru ćelija sisara (biosinteza holesterola), pa se ketokonazol delimično uključuje i u slične procese u ljudskim ćelijama. Ipak, taj stepen je gotovo zanemarljiv, jer ketokonazol pokazuje 1.000 puta veći afinitet prema enzimu prisutnom kod gljivica.

Ketokonazol reaguje i sa drugim citohrom P450 enzimima, neke od kojih inhibira dok su drugi uključeni u njegov metabolizam. Ovo često uslovljava interakcije sa brojnim lekovima kod sistemske primene. Između ostalog, ketokonazol reverzibilno inhibira sintezu testosterona. Ovo sporedno antiandrogeno dejstvo pokazalo se efikasnim u nekim kliničkim studijama kao mera prevencije erekcije u postoperativnom toku kod pacijenata koji su bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji nad penisom.[2] Ketokonazol sporedno inhibira i sintezu glukokortikoida. Većina proizvoda biotransformacije ketokonazola, sa izuzetkom N-deacetilovanog metabolita, je inaktivno.

Primena

uredi

Peroralno primenjen, ketokonazol se apsorbuje samo iz jako kisele sredine, kao što je ona u želucu. Antacidi i druga sredstva koja povećavaju pH želudačne sredine znatno smanjuju bioraspoloživost ketokonazola, pa se ne smeju istovremeno primenjivati. Međutim, zbog nepoželjnog profila bezbednosti, i sa pojavom selektivnijih i manje toksičnih sistemskih antimikotika kao što su itrakonazol i flukonazol, sistemska primena ketokonazola je u većoj meri napuštena. Još uvek se relativno često koristi u profilaksi i lečenju dermatomikoza kod imunokompromitovanih. Iako se na životinjskim modelima ketokonazol pokazao kao teratogen, druge studije ukazuju da njegova primena tokom trudnoće ne uslovljava statistički značajno povećanje učestalosti urođenih abnormaliteta.[3][4]

Širu primenu ketokonazol ima kao lokalni antimikotik, u vidu šampona ili losiona. Primarno deluje protiv vrste Candida albicans i drugih vrsta iz tog roda, ima relativno širok antimikotički spektar, ali je slabo efikasan protiv rodova Aspergillus i Cryptococcus. Opisana je i rezistencija na ketokonazol.

U Sjedinjenim državama, šampon se u koncentraciji od 2% izdaje samo na lekarski recept; jačina od 1% dostupna je bez recepta (over-the-counter).

Izvori

uredi
  1. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 895-8. ISBN 0-7817-4443-1. 
  2. PubMedEvans KC, Peterson AC, Ruiz HE, Costabile RA: Use of oral ketoconazole to prevent postoperative erections following penile surgery, August 2004
  3. PubMedKazy Z, Puhó E, Czeizel AE: Population-based case-control study of oral ketoconazole treatment for birth outcomes, Congenital Anomalies 45 (1): 5-8, March 2005
  4. PubMedBerwaerts, Joris; Johan Verhelst, Charles Mahler and Roger Abs: Cushing's syndrome in pregnancy treated by ketoconazole: case report and review of the literature, Gynecological Endocrinology 13 (3): 175-82, June 1999

Spoljašnje veze

uredi