Katalonski jezik
| Katalonski jezik (català, valencià) | |
|---|---|
| Govori se u: | Španija (Katalonija , Balearska ostrva i Valensija (autonomija)), Andora, Francuska (Rusijon) i L'Alger (Italija) |
| Regija: | Centralna Evropa |
| Ukupno ljudi koji govore katalonski: | najmanje 7,5 miliona |
| Jezička grupa: Klasifikacija: |
indoevropskagrupa Latinski |
| Status jezika | |
| Zvanični jezik u: | Andora, Katalonija, Valensija, Baleari. |
| Regulisan od: | Institut d'Estudis Catalans Acadèmia Valenciana de la Llengua |
| Kodovi i šifre katalonskog jezika | |
| ISO 639-1: | ca |
| ISO 639-2 | cat |
| ISO/DIS 639-3: | cat |
Katalonski (katalonski: català) je jezik romanske grupe koji je govori u Španiji, Andori, manjem delu Francuske i veoma malom delu Sardinije. Veoma je sličan susednom, oksitanskom jeziku (ponekad poznat i kao okcitanski, ili langdok (languedoc)), koji se govori u susednoj, uglavnom južnoj Francuskoj.
Unutar Španije, katalonski je zvaničan, zajedno sa kastiljanskim (španskim) jezikom, u Kataloniji, na Balearskim ostrvima i Valensiji. Takođe, ovaj jezik se govori u delovima Aragona i Mursije.
Unutar Francuske, katalonski se govori u Rusijonu. Na Sardiniji postoji jedan gradić, Algero (italijanski Alghero, katalonski: L'Alger, L'Alguer), gde 30.000 ljudi govori katalonski. U tom sardinskom regionu, katalonski je zaštićen jezik i može se koristiti u zvaničnoj komunikaciji. U Andori je katalonski prvi zvanični jezik (druga dva su španski i francuski). Važno je napomenuti da se verzija koja se govori u Valensiji naziva valensijanskim jezikom, i razlikuje se u izvesnoj meri od katalonskog iz Katalonije (slično razlikama srpskog i hrvatskog). Valensijanski se razvijao pod većim uticajem španskog, dok je u Kataloniji jezik bio pod jačim uticajem francuskog jezika. Varijanta koja se govori na Balearima često se naziva balearskim, i takođe se razlikuje od katalonskog iz Barselone, posebno u oblicima određenog člana: Balearci koriste oblike određenog člana es (muški rod) i sa (ženski rod), umesto oblika el i la.
Izgovor katalonskog je veoma sličan izgovoru španskog i oksitanskog jezika. Tokom srednjeg veka, katalonski i oksitanski jezik bili su veoma slični, i predstavljali su sponu između galo-romanskih i ibero-romanskih jezika, ali su se te razlike produbile posle velikog uticaja španskog na katalonski i francuskog na oksitanski, tokom poslednjih 6 vekova. Isto tako, i masovna imigracija španskog i francuskog stanovništva na područja gde se govore ovi jezici uticala je da se ovi jezici udalje.
Od pada režima Franciska Franka, kada je katalonski jezik bio potiskivan, ovaj jezik se nalazi na svim uličnim tablama širom katalofonskog područja.
Broj govornika
urediTeritorije gde je katalonski zvaničan jezik
uredi| Regija | Razume | Govori |
| Katalonija (Španija) | 5,837,874 | 4,602,611 |
| Valensija (Španija) | 3,512,236 | 1,972,922 |
| Baleari (Španija) | 733,466 | 504,349 |
| Andora | 62,381 | 49,519 |
| UKUPNO | 10,145,957 | 7,129,401 |
Druge teritorije
uredi| Regija | Razume | Govori |
| Algero (Sardinija, Italija) | 20,000 | 17,625 |
| Rusijon (Francuska) | 203,121 | 125,622 |
| Aragonija (Španija) | 47,250 | 45,000 |
| Karše (Mursija, Španija) | Nema podataka | Nema podataka |
| Ostatak sveta | Nema podataka | 350,000 |
| UKUPNO | 270,371 | 538,247 |
Svet
uredi| Regija | Razume | Govori |
| Katalonske zemlje (Evropa) | 10,416,328 | 7,317,648 |
| Ostatak sveta | Nema podataka | 350,000 |
| UKUPNO | 10,416,328 | 7,667,648 |
Izvori: Katalonija: Statistički podaci sa Popisa 2001., Institut d'Estadística de Catalunya, Generalitat catalana [1]. Valensija: Statistički podaci sa Popisa 2001., Institut Valencià d'Estadística, Generalitat Valenciana [2] Arhivirano 2005-09-06 na Wayback Machine-u. Baleari: Statistički podaci sa Popisa 2001., Institut Balear d'Estadística, Govern de les Illes Balears [3] Arhivirano 2006-01-01 na Wayback Machine-u. Severna Katalonija: Media Pluriel Anketu izvršila Prefektura Regiona Langdon-Rusijon iz oktobra 1997. objavljena je januaru 1998. [4] Arhivirano 2005-04-14 na Wayback Machine-u. Andora: Sociolingvistički podaci dobijeni od Vlade Andore 1999 [5] Arhivirano 2018-10-05 na Wayback Machine-u. Aragonija: Sociolingvistički podaci dobijeni od Euromosaic [6]. Alguer: Sociolingvistički podaci dobijeni od Euromosaic [7]. Ostatak sveta: Procena za 1999, Federació d'Entitats Catalanes van katalonskih zemalja.
Dijalekti
uredi
Tokom 1861. godine, Manuel Mila i Fontanals (Manuel Milà i Fontanals) je predložio dijalektsku podelu katalonskog u dva velika bloka: istočni (Bloc o Branca del Català Oriental) i zapadni (Bloc o Branca del Català Occidental)
Ne postoji precizna lingvistička granica između jednog i drugog dijalekta, i gotovo svuda postoji prelazna zona između ovih dijalekata (osim dijelekata specifičnih za ostrva). Takođe, nijedan od ovih dijalekata nije homogen unutar sebe, jer se može podeliti na nekoliko podijalekata. To su sledeći podijalekti:
|
|
Reči katalonskog porekla u srpskom
uredi- Baraka - od katalonskog "barraca"
- Majonez - jedna od interpretacija tvrdi da je francuska reč "mayonnaise" pridev od toponima Maó (kastiljanski: Mahón), u smislu "maonski sos".
Rečenice i fraze na katalonskom
uredi- Katalonski: Català /kətəˈlɑ/
- Zdravo: hola /ˈɔlə/
- Zbogom: adéu /əˈðɛw/ (jednina); adéu siau /əˈðɛw siˈaw/ (množina)
- Molim: si us plau /sisˈplɑw/
- Hvala: gràcies /ˈgrɑsiəs/; mercès /mərˈsɛs/
- Izvinite: perdó /pərˈðo/
- Taj: aquest /əˈkɛt/ (m.); aquesta /əˈkɛstə/ (ž.)
- koliko je?: quant val? /ˈkwɑmˈbɑl/; quant és? /ˈkwɑnˈtes/
- da: sí /ˈsi/
- ne: no /ˈno/
- Ne razumem: No ho entenc /ˈno wənˈteŋ/
- Gde je kupatilo?: on és el bany? /ˈonˈezəlˈβaɲ/; on és el lavabo? /ˈonˈezəlˈləˈβɑβu/
- Živeli: salut! /səˈlut/;
- Govorite li engleski?: Que parla l'anglès? /kə ˈparlə lənˈglɛs/
- Govorite li katalonski?: Que parla el català? /kə ˈparləl kətəˈlɑ/
