Kapilari su najmanji krvni sudovi, veličine 5-10 μm, dok im je zid debljine 0,5 mikromilimetara. Mala debljina zida kapilara služi efikasnoj i brzoj razmeni iz i u kapilare, molekula kiseonika, ugljen-dioksida , šećera, amino kiselina, vode, i ostalih materija, između krvi i ćelija tkiva. Nivo razmena materija kroz zidove kapilara varira od regiona do regiona, i u nekim delovima tela, kao što je mozak, razmena ne postoji.

Kapilari

Kapilari su najbrojniji krvni sudovi u organizmu, i broje se na oko 10 milijardi. Veličina celokupne površine svih kapilara je oko 6000 kvadratnih metara, dok su zidovi najtanjih kapilara od jednog sloja endotelijuma. Krv teče iz srca u arterije, koje se granaju u uske arteriole, a potom se one granaju u kapilare. Nakon što je izvršena razmena materija iz krvi dopremljene kapilarima na nivou tkiva, iz arterijskih nastaju venski kapilari koji dalje formiraju venule, a zatim iz njih nastaju vene, koje vraćaju krv u srce.

Vrste kapilara

uredi
  • Kontinuirani kapilari, Kod ove vrste endotelijalne ćelije su veoma blizu jedne drugim, i ostavljaju malo prostora izmeću svake ćelije. Ovi kapilari efikasno propuštaju male molekule kao i molekule koji poseduju visok nivo rastvorljivosti u mastima (molekule kiseonika, ugljendioksida i steroida), dok je propuštanje molekula rastvorljivih u vodi veoma mali (natrijum, kalijum, amino kiseline i šećeri).
  • Kapilari prekriveni porama, Ovi kapilari omogućavaju transport velikih molekula kao i belančevina. Ova vrsta kapilara javlja se u organima koji zahtevaju visok nivo razmene materija, kao što su bubreg i debelo crevo.

Eksterni linkovi

uredi