Otvori glavni meni

Gita od Veseksa (engl. Gytha of Wessex, rus. Gíta Uэ́ssekskaя; preminula 1098. ili 1107.) bila je ćerka engleskog kralja Harolda II (januar - oktobar 1066) i prva supruga kijevskog kneza Vladimira Monomaha (1113. - 1125).

Gita je bila ćerka Harolda Godvinsona, poslednjeg anglosaksonskog kralja Engleske. U istoriografiji se smatra da je bila Haraldova vanbračna ćerka iz veze sa konkubinom Editom Labudovog vrata.

Kada je njen otac poginuo 1066. u bici kod Hejstingsa, Gita se sa ostalim članovima kraljevske porodice sklonila u Ekseter. Neposredno pre nego što je grad zauzeo novi engleski kralj Vilijam I Osvajač, Gita je 1068. sa srodnicima pobegla u Flandriju, a zatim, u pratnji dva brata, u Dansku gde je vladao njen rođak, kralj Svejn II Estridsen (1047—1075/6) [1][2].

Kralj Svejn je zatim posredovao oko Gitine udaje i ona se između 1074. i 1076. godine [2] venčala sa smolenskim knezom Vladimirom Monomahom, unukom Jaroslava Mudrog. Po dolasku u Rusiju, Gita je verovatno dobila ime Ana[3]. Najstariji sin Gite i Vladimira, budući Mistislav I Veliki, u skandinavskim i zapadnim izvorima se spominje kao Harold, što, možda, ukazuje da je pored ruskog imao i drugo ime u znak sećanja na dedu po majčinoj liniji [4][5][6].

Dva glavna narativna izvora za poznavanje Gitinog života su Gesta Danorum Saksona Gramatika i Heimskringla Snurija Sturlusona. Jedini ruski izvor koji je indirektno spominje, Nestorov letopis ili Povest minulih leta, beleži o samo kratku vest o smrti neimenovane žene Vladimira Monomaha 7. maja 1107. godine [7][6]. Međutim, zahvaljujući istraživanjima ruskog istoričara Aleksandra Nazarenka otkriven je pomen kneginje Gite u sinodiku manastira Sv. Pantelejmona kod Kelna, čiji je priložnik Gita bila najverovatnije još od vremena boravka u Flandriji koja je potpadala pod Kelnsku nadbiskupiju. „Kraljica Gita“ je umrla 10. marta [8], a Nazarenko je iscrpnom analizom podataka o potomcima Vladimira Monomaha zaključio da je Gita krenula na hodočašće u Svetu zemlju u znak zahvalnosti za čudesno isceljenje njenog najstarijeg sina Mistislava i da je na tom putu, koji se poklopio sa Prvim krstaškim ratom, i preminula 1098. godine[9].

PotomstvoUredi

Vladimir Monomah i Gita od Veseksa imali su brojno potomstvo:

LiteraturaUredi

  • Nazarenko, Aleksandar (2001). Древняя Русь на международных путях. Moskva. 

NapomeneUredi

  1. Vernadski 2013, str. 358.
  2. 2,0 2,1 Nazarenko 2001, str. 523.
  3. Nazarenko 2001, str. 614.
  4. Vernadski 2013, str. 110.
  5. Nazarenko 2001, str. 589.
  6. 6,0 6,1 Obolenski 1991, str. 97.
  7. Nazarenko 2001, str. 600-601.
  8. Nazarenko 2001, str. 596-7.
  9. Nazarenko 2001, str. 606-608.