Sveta zemlja

Sveta zemlja je prvenstveno versko značenje za prostor koji danas politički i geografski nazivamo Izrael i Palestina, a u širem značenju i delove susednih prostora (Liban, Sirija, Sinaj). Ovaj prostor je kroz istoriju menjao nazive od Hanan, Palestina, Judeja, Obećana zemlja, Zemlja Izrael (Erec Izrael)... i ima istoriju dugu od 3.500 godina. U Svetoj zemlji postoji oko 3.500 istorijskih ili svetih mesta. Tu se nalaze najsvetija mesta hrišćana, Jevreja i muslimana.

Sveta Zemlja, mapa iz 1759.

Hram Hristovog groba(hram Hristovog vaskrsenja

sveti grad Jerusalim

džamija Al Aksa

Religijski pojam

Sveta zemlja kao što i ime kaže ima veliko značenje za tri svetske religije: hrišćanstvo, judaizam i islam. U Svetoj zemlji se nalaze značajna religijska mesta, od svetog grada Jerusalima, Vitlejema, Hebrona, Sionska gora, Maslinska gora, Nazaret, Kedronska dolina, Sinaj, Jerihon, Galilejsko jezero, reka Jordan, i dr.

Za hrišćane

je ovo mesto rođenja hrišćanske vere, mesto gde se rodio (Vitlejem), gde je prorokovao (Nazaret), i mesto smrti i vaskrsnuća Isusa Hrista (Jerusalim). Biblija, kao sveta knjiga opisuje događaje i predanja sa područja Svete zemlje. Jedna od najvažniji odredišta prilikom pokloničkih putovanja hrišćana iz celog sveta je sveti grad Jerusalim, i staza bola koja vodi do brda Golgota gde je Grob Spasitelja i crkva Hristovog vaskrsenja (saborna crkva Hristovog groba), koja se smatra centrom hrišćanskog sveta.

Za Jevreje

je ovo Zemlja od Boga, "obećana" jevrejskom narodu. U njoj se nalazi veliki Hram u Jerusalimu, tu je i pećina Makpela (Hebron) gde počivaju skoro svi jevrejski preci, tu je i grob kralja Davida i dr. (na brdu Sion), grobovi proroka i sudija (Kedronska dolina, Maslinova gora...), mesto polaganja zavetnog kovčega sa Deset božjih zapovesti (danas Nabulus), moralni kodeks kod Jevreja.

Za muslimane

Jerusalim je treći po važnosti grad za islamsku veru, posle Meke i Medine, jer je to mesto (stena) odakle je Muhamed usnuo da je odleteo u nebo. Na tom mestu (steni), na temeljima porušenog rimskog grada, arapski kalif Abed el Malik gradi džamiju (Omarova ili Kupola nad stenom). Muslimani poštuju i jevrejskog praoca Abrahama (zovu ga Ibrahim) kao oca njihovog praoca Ismaila i poštuju i mesto gde je sahranjen Abraham, pećina Makbela (Hebron).

Spoljašnje veze

Sveta zemlja na Wikimedijinoj ostavi

• Srbi i Jerusalim, Politika.[1]
• Sv. Sava u Svetoj Zemlji, Srpsko nasleđe.[2] Arhivirano 2012-03-21 na Wayback Machine-u
• Makabijada(Mala enciklo.)[3]
• O Svetoj zemlji, Jerisalimu, Sinaju [4]