Grelin

Grelin/obestatin preprohormon
Identifikatori
Simboli	GHRL; MTLRP; ghrelin
Vanjski ID	OMIM: 605353 MGI: 1930008 HomoloGene: 9487 GeneCards: GHRL Gene
Ontologija gena
Molekularna funkcija	• aktivnost hormone rasta-oslobađajućeg hormona; • vezivanje grelin receptora;
Celularna komponenta	• ekstracelularni region; • ekstracelularni prostor; • citoplazma;
Biološki proces	• signalni put G-protein spregnutog receptora; • unos hrane odraslih osoba; • hormoni-posredovana signalizacija; • sekrecija hormona rasta; • pozitivna regulacija apetita; • pozitivna regulacija veličine tela;
Ortolozi

edit

Grelin je hormon koji uglavnom proizvode P/D1 ćelije koje oblažu fundus (gornji deo) ljudskog želuca i epsilon ćelije pankreasa koje stimulišu glad i sastoji se od 28 amino kiselina.^[1] Nivoi grelina se povišavaju pre obroka i smanjuju nakon obroka. On se smatra pandanom hormona leptina, koga proizvodi adipozno tkivo, i koji indukuje sitost kad je prisutan u visokim nivoima. U nekim barijatričnim procedurama, nivoi grelina su smanjeni kod pacijenata, što uzrokuje prevremenu sitost.

Grelin se takođe proizvodi u hipotalamusnom arkuatnom jezgru (lat. nucleus arcuatus hypothalami), gde on stimuliše sekreciju hormona rasta iz prednje hipofizne žlijezde (lat. obus anterior hypophyseos).^[2]. Receptori grelina su izraženi na neuronima u arkuatnom jezgru i bočnom hipotalamusu. Grelinski receptor je G protein-spregnuti receptor, koji je još poznat pod nazivom GHS receptor (hormon rasta oslobađajući receptor). Grelinski receptor je takođe bio identifikovan u vagalnim aferentnim ćelijskim telima, kao i na vagalnim aferentnim završecima u gastrointestinalnom traktu^[3]

Grelin ima važnu ulogu u neurotrofiji, posebno u hipokampusu. On je esencijalan za kognitivnu adaptaciju na promenu okruženja i za proces učenja.^[4]^[5] Za grelin je utvrđeno da aktivira endotelne izoforme azot monoksid sintaze u signalnom putu koji je zavstan od više kinaza, među kojima je Akt.^[6]

Forme uredi

Grelin postoji u endokrinološki neaktivnoj (čist peptid) i aktivnoj formi (heksatropin). Osim oktanoilnog i drug bočni lanci su primećeni.

Literatura uredi

↑ Inui A, Asakawa A, Bowers CY, et al. (2004). „Ghrelin, appetite, and gastric motility: the emerging role of the stomach as an endocrine organ”. FASEB J. 18 (3): 439–56. DOI:10.1096/fj.03-0641rev. PMID 15003990.
↑ Mondal, M.S., Date, Y., Yamaguchi, H., Toshinai, K., Tsuruta, T., Kangawa, K., Nakazato, M. (2005). „Identification of ghrelin and its receptor in neurons of the rat arcuate nucleus”. Regul. Pept 126 (1-2): 55–59. DOI:10.1016/j.regpep.2004.08.038. PMID 15620414.
↑ Page A, Slattery J, Milte C, Laker R, O'Donnell T, Dorian C, Brierley S, Blackshaw LA. (2007). „Ghrelin selectively reduces mechanosensitivity of upper gastrointestinal vagal afferents”. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 292 (5): 1376–1384. DOI:10.2337/diabetes.51.12.3412. PMID 17290011.
↑ „Hunger hormone tied to learning”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-07. Pristupljeno 1. 6. 2007. at The Scientist
↑ Atcha Z, Chen WS, Ong AB, Wong FK, Neo A, Browne ER, Witherington J, Pemberton DJ. (2009). „Cognitive enhancing effects of ghrelin receptor agonists”. Psychopharmacology (Berl). 206 (3): 415–27. DOI:10.1007/s00213-009-1620-6. PMID 19652956.
↑ Xu X, Jhun BS, Ha CH, Jin ZG. (2008). „Molecular mechanisms of ghrelin-mediated endothelial nitric oxide synthase activation.”. Endocrinology. 149 (8): 4183–4192.. DOI:10.1210/en.2008-0255. PMC 2488251. PMID 18450953.

Dodatna literatura uredi

Bown R (3. 9. 2006.). „Ghrelin”. Pathophysiology of the Endocrine System. Colorado State University. Pristupljeno 18. 9. 2008.
Burstain T (1. 1. 2005.). „Balancing Your Hunger Hormones”. Web site reviewing role of ghrelin and leptin in obesity. Infinity Medical Systems, Inc.. Pristupljeno 18. 9. 2008.
Dickson SL (1. 1. 2002.). „Chapter 15. Ghrelin: A newly discovered hormone”. British Society for Neuroendocrinology. Pristupljeno 18. 9. 2008.
Nixon R (14. 7. 2008.). „Feeling hungry can make you happy”. Mental health. MSNBC.com. Pristupljeno 18. 9. 2008.
Shea C (10. 12. 2006.). „Empty-Stomach Intelligence”. New York Times. Pristupljeno 18. 9. 2008.
Tomasetto C (1. 3. 2001.). „Ghrelin/MTLRP (motilin-related peptide)”. Atlas of Genetics and Cytogenetics in Oncology and Haematology. Pristupljeno 18. 9. 2008.

Spoljašnje veze uredi

MeSH ghrelin

[1] Inui A, Asakawa A, Bowers CY, et al. (2004). „Ghrelin, appetite, and gastric motility: the emerging role of the stomach as an endocrine organ”. FASEB J. 18 (3): 439–56. DOI:10.1096/fj.03-0641rev. PMID 15003990.

[2] Mondal, M.S., Date, Y., Yamaguchi, H., Toshinai, K., Tsuruta, T., Kangawa, K., Nakazato, M. (2005). „Identification of ghrelin and its receptor in neurons of the rat arcuate nucleus”. Regul. Pept 126 (1-2): 55–59. DOI:10.1016/j.regpep.2004.08.038. PMID 15620414.

[pmid17290011-3] Page A, Slattery J, Milte C, Laker R, O'Donnell T, Dorian C, Brierley S, Blackshaw LA. (2007). „Ghrelin selectively reduces mechanosensitivity of upper gastrointestinal vagal afferents”. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 292 (5): 1376–1384. DOI:10.2337/diabetes.51.12.3412. PMID 17290011.

[4] „Hunger hormone tied to learning”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-07. Pristupljeno 1. 6. 2007. at The Scientist

[5] Atcha Z, Chen WS, Ong AB, Wong FK, Neo A, Browne ER, Witherington J, Pemberton DJ. (2009). „Cognitive enhancing effects of ghrelin receptor agonists”. Psychopharmacology (Berl). 206 (3): 415–27. DOI:10.1007/s00213-009-1620-6. PMID 19652956.

[6] Xu X, Jhun BS, Ha CH, Jin ZG. (2008). „Molecular mechanisms of ghrelin-mediated endothelial nitric oxide synthase activation.”. Endocrinology. 149 (8): 4183–4192.. DOI:10.1210/en.2008-0255. PMC 2488251. PMID 18450953.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]