edit

Grelin je hormon koji uglavnom proizvode P/D1 ćelije koje oblažu fundus (gornji deo) ljudskog želuca i epsilon ćelije pankreasa koje stimulišu glad i sastoji se od 28 amino kiselina.[1] Nivoi grelina se povišavaju pre obroka i smanjuju nakon obroka. On se smatra pandanom hormona leptina, koga proizvodi adipozno tkivo, i koji indukuje sitost kad je prisutan u visokim nivoima. U nekim barijatričnim procedurama, nivoi grelina su smanjeni kod pacijenata, što uzrokuje prevremenu sitost.

Grelin/obestatin preprohormon
Identifikatori
SimboliGHRL; MTLRP; ghrelin
Vanjski IDOMIM605353 MGI1930008 HomoloGene9487 GeneCards: GHRL Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez5173858991
EnsemblENSG00000157017ENSMUSG00000064177
UniProtQ9UBU3Q9EQX0
RefSeq (mRNA)NM_016362NM_021488
RefSeq (protein)NP_057446NP_067463
Lokacija (UCSC)Chr 3:
10.3 - 10.31 Mb
Chr 6:
113.68 - 113.69 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Grelin se takođe proizvodi u hipotalamusnom arkuatnom jezgru (lat. nucleus arcuatus hypothalami), gde on stimuliše sekreciju hormona rasta iz prednje hipofizne žlijezde (lat. obus anterior hypophyseos).[2]. Receptori grelina su izraženi na neuronima u arkuatnom jezgru i bočnom hipotalamusu. Grelinski receptor je G protein-spregnuti receptor, koji je još poznat pod nazivom GHS receptor (hormon rasta oslobađajući receptor). Grelinski receptor je takođe bio identifikovan u vagalnim aferentnim ćelijskim telima, kao i na vagalnim aferentnim završecima u gastrointestinalnom traktu[3]

Grelin ima važnu ulogu u neurotrofiji, posebno u hipokampusu. On je esencijalan za kognitivnu adaptaciju na promenu okruženja i za proces učenja.[4][5] Za grelin je utvrđeno da aktivira endotelne izoforme azot monoksid sintaze u signalnom putu koji je zavstan od više kinaza, među kojima je Akt.[6]

Forme

uredi

Grelin postoji u endokrinološki neaktivnoj (čist peptid) i aktivnoj formi (heksatropin). Osim oktanoilnog i drug bočni lanci su primećeni.

Literatura

uredi
  1. Inui A, Asakawa A, Bowers CY, et al. (2004). „Ghrelin, appetite, and gastric motility: the emerging role of the stomach as an endocrine organ”. FASEB J. 18 (3): 439–56. DOI:10.1096/fj.03-0641rev. PMID 15003990. 
  2. Mondal, M.S., Date, Y., Yamaguchi, H., Toshinai, K., Tsuruta, T., Kangawa, K., Nakazato, M. (2005). „Identification of ghrelin and its receptor in neurons of the rat arcuate nucleus”. Regul. Pept 126 (1-2): 55–59. DOI:10.1016/j.regpep.2004.08.038. PMID 15620414. 
  3. Page A, Slattery J, Milte C, Laker R, O'Donnell T, Dorian C, Brierley S, Blackshaw LA. (2007). „Ghrelin selectively reduces mechanosensitivity of upper gastrointestinal vagal afferents”. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 292 (5): 1376–1384. DOI:10.2337/diabetes.51.12.3412. PMID 17290011. 
  4. „Hunger hormone tied to learning”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-07. Pristupljeno 1. 6. 2007.  at The Scientist
  5. Atcha Z, Chen WS, Ong AB, Wong FK, Neo A, Browne ER, Witherington J, Pemberton DJ. (2009). „Cognitive enhancing effects of ghrelin receptor agonists”. Psychopharmacology (Berl). 206 (3): 415–27. DOI:10.1007/s00213-009-1620-6. PMID 19652956. 
  6. Xu X, Jhun BS, Ha CH, Jin ZG. (2008). „Molecular mechanisms of ghrelin-mediated endothelial nitric oxide synthase activation.”. Endocrinology. 149 (8): 4183–4192.. DOI:10.1210/en.2008-0255. PMC 2488251. PMID 18450953. 

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi