Gojko Borota
Gojko Borota je bio četnički pukovnik u drugom svetskom ratu, komandant Romanijskog korpusa JVuO.
Tokom 1944. i 1945. godine, bio je izaslanik Draže Mihailovića za pregovore sa nadležnom nemačkom komandom u Sarajevu oko isporuki oružja i municije četnicima.[1][2] Sačuvane su neke od njihovih originalnih depeša:
Vrlo mi je važno da što pre dobijemo municiju... Treba da je bude u što većem broju kako za puške tako i za bacače. Tražite ovo energično...[3]
– Depeša generala Mihailovića Gojku Boroti od 18. decembra 1944.
Broj 11 je poručio hitno sledeće: Sve želje u pogledu municije ispunjene i biće otposlati kuda treba. Da se sporazumem sa Vama i da dođem kod njih sa jednim opunomoćenikom da se stvar postavi na svoje mesto. Predlažu da bace svoje trupe po terenima a u pozadini da mi uništavamo one što oni pokrenu. Za ovo daju municiju i ostalu potrebu. Traže da se sa njima uspostavi radio veza kao najnužnije i najhitnije. Žele i nama dati jednu stanicu. Traže kod njih jednog našeg telegraf istu. Sve ovo traže najhitnije. Molim Vas hitno instrukcije. Kraj. Puk. Borota.[4]
– Depeša Gojka Borote generalu Mihailoviću od 5. januara 1945.
13. januara 1945. pukovnik Gojko Borota iz Sarajeva izveštava Dražu Mihailovića o dolasku sabotera iz Nemačke:
Nemačka Komanda stavlja na raspoloženje grupu od 64 sabotera pod komandom Gare. Snabdeveni su sa jednom većom i tri manje radiostanice, odlično instruisani i opremljeni... u Sarajevo je već pristiglo njih 29 koji su svršili specijalne kurseve... svi su Srbi... Gara mi je poručio da se potpuno stavljaju na raspoloženje našoj organizaciji i primaju sve naše direktive.[5][6]
– Depeša pukovnika Gojka Borote generalu Mihailoviću od 13. januara 1945.
16. januara 1945. pukovnik Borota javlja Mihailoviću da će dobiti gumu za opanke ukoliko pomognu nemačku ofanzivu:
Nemci nameravaju da prodru preko Vlasenice u Zvornik... Namerani su da očiste komunikacisku liniju Doboj — Tuzla — Zvornik i žele sudelovanje naše koje bi bilo levo i desno od te linije i zaposedanje očišćene prostorije... Mole oficira za vezu koji bi usredsredio sve poslove sa Vama i bio u vezi sa Vama. Za obuću dobićemo gumu za pravljenje opanaka... Puk. Borota.[5]
– Depeša pukovnika Gojka Borote generalu Mihailoviću od 16. januara 1945.
Neke od depeša Gojka Borote služile su kao dokazni materijal na suđenju Dragoljubu Mihailoviću.[7]
Izvori uredi
- ↑ Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130
- ↑ Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (5. decembar 1944)
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm
- ↑ „Izvod iz knjige primljenih depeša štaba četničke vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 26. februara 1945. godine”. Arhivirano iz originala na datum 2023-06-22. Pristupljeno 2023-05-29.
- ↑ 5,0 5,1 https://www.znaci.org/00001/4_14_4_156.htm
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ↑ „Svi smo sarađivali sa Nemcima, osim mene”. Arhivirano iz originala na datum 2012-12-15. Pristupljeno 2013-11-14.
