Fagocitoza

Fagocitoza (doslovno značenje ćelija jede) je vrsta endocitoze, pri čemu ćelija aktivnim transportom unosi molekule veće mase kroz membranu u unutrašnjost ćelije, nakon čega se fagocitovana čestica razlaže pod uticajem ćelijskih enzima. Gotovo su ćelije svih organizama počev od amebe do čoveka sposobne za fagocitozu. Kod čoveka je fagocitoza najizraženija kod nekih ćelija odbrambenog sistema kao što su: makrofagi, monociti i granulociti (neutrofili, eozinofili, bazofili).

Mehanizam fagocitoze

Membranski transport, u donjem desnom uglu prikazan je proces fagocitoze (endocitoze)

Fagocitoza započinje kada se proteini i polisaharidi koji se nalaze na površini bakterija ili su slobodni, vežu za odgovarajuće receptore fagocita. Ovaj proces može biti olakšan supstancama koje vrše opsonizaciju. Takve supstance su antitela i komponente sistema komplemenata (C3b i C5a). One oblažu bakterije i druge antigene i vazuju se za receptore na fagocitima, što olakšava fagocitozu. Ispod receptora za koje se vezuju fagocitovane čestice nalaze se u izvesnim udubljenjima ćelijske membrane kontraktilni proteini: klatrin, aktin i miozin. Kontrakcijom ovih vlakana dolazi do invaginacije ćelijske membrane, i uvlačenja fogocitovane supstance. Suprotni krajevi udubljenja se spajaju i supstanca se nalazi u vezikuli u citoplazmi ćelije. Na taj način nastaje fagozom. Ovaj proces zahteva energiju iz ATP-a. Fagozomi se zatim spajaju sa lizozomima, koji sadrže razne enzime i baktericidne supstance, pod čijim uticajem se fagocitovana supstanca razlaže. Nesvarene materije, kao i produkte ćelijskog metabolizma ćelija odstranjuje putem egzocitoze.

Pogledati

Literatura

Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9